Gostujuća izložba Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) "Uroš Predić i njegova dela u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti", autorke Jelena Mežinski Milovanović, biće otvorena u četvrtak, 8. maja, u 20 sati, u Gradskoj galeriji "Mostovi Balkana" u Kragujevcu, saopštila je danas SANU.
Ovogodišnja nagrada "Momo Kapor“ za likovnu umetnost pripala je mladom slikaru Marku Kusmuku iz Sarajeva, koji živi i radi u Beogradu, saopštio je danas žiri za dodelu tog priznanja.
Sindikat Gradskog centra za socijalni rad "Nezavisnost" saopštio je da je danas 12. dan štrajka zaposlenih u Centru i da je on u potpunosti zakonit i opravdan zbog lošeg materijalnog statusa zaposlenih, neadevkatnog odnosa poslodavca prema zaposlenima, urušavanja sistema socijalne zaštite i loše medijske slike.
Nikada ranije nemačkom centru za prijavu neidentifikovanih letećih objekata (NLO) nije stiglo toliko "dojava" kao prošle godine, javlja agencija DPA.
Notni listovi Ludviga van Betovena stari 200 godina stigli su u Bon. Zapise je prethodno dobila nazad jedna jevrejska porodica. Poznavaoci kažu da je reč o pravom blagu, javlja agencija DPA.
Retrospektivna izložba "Dado: Istorija prirode 1953‒2000” autorke Amarant Zidon, ćerke umetnika, otvorena je u organizaciji Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti, Fondacije "Plavo" i Fondacije "Za srpski narod i državu", saopštilo je danas Ministarstvo kulture.
Dragoljub Raša Todosijević (1945), jedan od ključnih protagonista konceptualne umetnosti krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka i jedna od najznačanijih umetničkih ličnosti našeg vremena, preminuo je danas u Beogradu, saopštio je Muzej savremene umetnosti.
Nova kablovska televizija Njuzmaks balkans (Newsmax Balkans) počela je večeras emitovanje programa, a direktorka Aleksandra Krstić poručila je da će misija te stanice biti da građanima pruži tačne, nepristrasne i pravovremene informacije, uz dosledno poštovanje najviših etičkih principa novinarstva.
Budućnost je počela – gde su granice? Ovaj natpis bio bi potpuno tačan u prvoj dekadi 21. veka, ali skovan je u “Svetu kompjutera“, beogradskom časopisu o računarima, još 1984. godine, kada su se, osim u velikim kompanijama i na specijalnim projektima, računari koristili tek kao vid zabave u svojim najsiromašnijim oblicima kada je u pitanju kapacitet memorije i brzina procesora, toliko jednostavnim da su se proizvodili i širom tadašnje Jugoslavije.
