Prve jugoslovenske generacije učenika srednjih škola koje su krenule da odrastaju uz računare (doduše ne baš kao danas, da svako ima svoj kompjuter, telefon ili konzolu za video igrice), suočile su se sa velikim problemom: srednjoškolci su znali o tim spravama mnogo više nego profesori koji su im predavali tehničko ili matematiku.
Direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić najavio je da će ispitati okolnosti pod kojima je program Televizije Forum iz Prijepolja na kanalu 596 Supernove navodno bio zamenjen sadržajem druge televizije, kao i utvrditi ko je odgovoran za eventualnu promenu.
Da li bi Vam delovalo čudno kada bi Vam neko rekao da su na potezu od Slavije do Kalemegdana jednom radile čak – 52 telefonske govornice?
U današnje vreme kada u paketima kablovskih operatera stoje ponude za gledanje stotina TV kanala, a sam pojam kablovske televizije je “opšte mesto”, malo ko se seća da je u nekim ranijim i drugačijim, a uopšte ne tako dalekim, vremenima Beograd bio jedan od prvih gradova u Evropi koji je još 1987. godine imao – svoju kablovsku televiziju.
Na nekoliko gradskih ćoškova još uvek mogu da se vide neobične metalne konstrukcije, koje oblikom podsećaju na nekakve primitivne robote, limene “čovečuljke”. Nema ih još mnogo iako su do pre nekoliko decenija bile raspoređene na brojnim lokacijama u centralnim gradskim opštinama. Danas izazivaju pažnju ponekog prolaznika, svojom “tajanstvenošću“, odnosno, odsustvom bilo kakvog objašnjenja o čemu se radi i šta te neobične “skulpture” zaista predstavljaju.
Za razvoj svemirske industrije potrebno je da se Srbija više otvori prema investicionom kapitalu
Telekom Srbija već pet godina kroz projekat „Nijedna vrsta ne umire sama“ podržava zaštitu retkih i ugroženih vrsta i povezuje tehnologiju, nauku i stručnjake koji rade na očuvanju biodiverziteta.
Dobiti kućni telefon bila je kost u grlu svakog domaćinstva u Beogradu čak sve do kraja 1980-tih godina prošlog veka. Nije bilo dovoljno linija za sve, pa su oni koji su čekali tu sreću da u predsoblju čuju zvono telefona, morali da se zadovolje govornicama i telegramima, dobroj volji komšija i prijatelja ili sekretarice na poslu.
Još početkom 2000-tih godina, da biste pričali sa neke od javnih govornica u Beogradu, bio vam je potreban – žeton. Ali, instaliranjem najmodernijih govornica, žeton je otišao u istoriju. Nove, crvene govornice, u jednom trenutku nicale su kao, što bi se reklo, pečurke posle kiše u Beogradu.
