Očekuje se da će tržišta nafte u svetu, koja ne rade tokom vikenda, sledeće nedelje doživeti oscilacije cena, jer je nejasan uticaj američkih i izraelskih napada na Iran na snabdevanje naftom sa Bliskog istoka.
Scenariji pre najnovijeg sukoba sa Iranom predviđali su brzi skok cena, koji bi nestao ako napadi ne bi uticali na transport nafte i infrastrukturu, kao što su iranski cevovodi i terminal na ostrvu Harg.
Međutim, došlo bi do većeg skoka cena i dugotrajnijeg uticaja ako bi naftna infrastruktura ili snabdevanje bili prekinuti, na primer zbog prekida tankerskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.
Cene nafte su već porasle zbog strahovanja od rata. Međunarodna referentna cena sirove nafte marke Brent zatvorena je u petak na sedmomesečnom maksimumu od 72,87 dolara.
Iran izvozi oko 1,6 miliona barela nafte dnevno, od čega većina ide u Kinu, gde su privatne rafinerije manje zabrinute negde drugde zbog američkih sankcija koje sprečavaju Iran da prodaje svoju naftu. Ako se to snabdevanje poremeti, kineski kupci bi tražili naftu na drugim mestima na globalnom tržištu, što bi potencijalno moglo da poveća cene.
Još jedno pitanje je šta će biti s Ormuskim moreuzom, kroz koji svakodnevno prolazi 20 odsto svetske nafte. Bliskoistočni izvoznici Saudijska Arabija, Irak i Ujedinjeni Arapski Emirati šalju većinu svog izvoza kroz taj moreuz. Međutim, analitičari kažu da Iran nema razloge da pokuša zatvoranje moreuza, jer bi prekinuo sopstveni izvoz i naštetilo svom jedinom velikom kupcu - Kini.
Ograničeni napadi - na iranski nuklearni program i Revolucionarnu gardu koji bi izbegli promenu režima ili totalnog rata, mogli bi dovesti do skoka cena za 5-10 dolara samo na osnovu strahovanja, po podacima kompanije Rystad Energyod objavljenim pre početka današnjeg napada.
Širi rat koji bi poremetio iranski saobraćaj tankera mogao bi dovesti do toga da cena sirove nafte pređe 90 dolara po barelu, po drugom ranijem scenariju, Klejtona Sigla iz Centra za strateške i međunarodne studije.
