Preporuka liderima: AI ne treba da preplaši zaposlenog

Ulazak veštačke inteligencije u sve veći broj poslova ne preti samo ugrožavanjem radnih mesta. Na različite načine takozvana generativna AI utiče osnovne psihološke potrebe zaposlenih, a posledice mogu da budu i pozitivne i negativne.

Kako u tekstu analizira Harvard Biznis Rivju, „Ej-Aj“ može da podrži, ali može i da ugrozi kompetentnost zaposlenog, njegovu autonomiju u radu i povezanost sa drugim ljudima.

U slučaju kada čovek ima osećaj da je na radnom mestu zadovoljio pomenute potrebe, onda AI doživljava kao podršku u poslu, kao pomoćnika i saradnika. Ukoliko misli da su ove potrebe ugrožene, onda se veštačka inteligencija pojavljuje kao pretnja, ponekad i po samu egzistenciju.

Ovde se krije važna lekcija za poslovne lidere. Nije dovoljno uvesti alat i reći ljudima u timu da jednostavno moraju da budu efikasniji. Ako im pošaljemo poruku da „ono što ti znaš više nije važno“, onda je otpor očekivan i logičan.

Ljudi ne grade profesionalni identitet samo kroz platu, nego i kroz osećaj da nešto umeju, da imaju kontrolu nad svojim radom i da pripadaju timu. AI može da pomogne ako uklanja besmislene zadatke i ostavlja više prostora za prosuđivanje, kreativnost i odnose, ali može da šteti ako se uvodi kao stalni pritisak, nadzor ili implicitna poruka da je svako lako zamenjiv nekom novom aplikacijom, ili algoritmom.

Harvard Biznis Rivju sugeriše da psihološki pametna AI transformacija ne počinje pitanjem „koji alat kupujemo”, nego pitanjem „šta će zaposleni zaključiti da ova promena govori o njima”. Tehnologija se lakše prihvata kada pojačava čoveka. Mnogo teže kada ga ponižava.