Iz regiona Persijskog zaliva Srbija uvozi 29% nafte, piše austrijski list Standard.
Medij prenosi ocenu da Evropa nije veoma zavisna od nafte i gasa iz ratom zahvaćenog područja. Najveći kupac iz Bliskog istoka je Grčka, 36% nafte, zatim Litvanija i Poljska sa oko 30 procenata.
Italija i Albanija su u 2024. iz zemalja Persijskog zaliva uvezle 22% potrebnih energenata, Francuska oko 18, Holandija 10%. Na dnu ove liste su Španija, Rumunija i Nemačka, dok Estonija, Severna Makedonija, Hrvatska, Švajcarska, BiH i Slovačka gotove da ne uvoze iz ove oblasti, odnosno samo 1 do 2%.
Zavisnost država u svetu od nafte i gasa iz Kuvajta, Iraka, Bahreina, Katara, UAE, Saudijske Arabije izračunao je Njujork tajms na osnovu podataka portala Observatory of Economic Complexity.
Od uvoza energenata kroz blokirani Ormuski moreuz pojedine azijske zemlje zavise mnogo više od Evrope. U samom vrhu su Pakistan (81 odsto), Japan (57 odsto), Tajland (56 odsto), Južna Koreja (55 odsto) i Indija koja polovinu svojih energenata uvozi iz regiona Ormuskog zaliva.
Kriza će teško pogoditi i neke afričke zemlje. Sejšeli su do sada čak 98 odsto energije uvozili kroz njima geografski blizak Persijski zaliv. U Africi bliskoistočna nafta igra važnu ulogu i u Mauritaniji (76 odsto), Ugandi, na Mauricijusu i u Keniji.
Za razliku od tih zemalja, Nigerija, koja je sama bogata naftom, tradicionalno uvozi malo energenata iz zalivskih zemalja (12 odsto).
Ipak, ako kriza potraje, afričke zemlje bi mogle da imaju ne samo nestašicu nafte, nego i veštačkog đubriva, pošto zemlje Persijskog zaliva zbog obilja energenata dominiraju u proizvodnji poljoprivrednih hemikalija.
Od bliskoistočnih energenata, zbog sopstvene razvijene infrastrukture za eksploataciju nafte i gasa, najmanje zavise zemlje na Američkom kontinentu, i jedine sa iole značajnijim udelom u uvozu su Argentina (16 odsto) i Brazil (13 odsto). U SAD je 10 odsto, a u Kanadi pet odsto.
U većini zemalja na tom kontinentu je uvoz s Bliskog istoka zanemarljiv, manji od jedan odsto.
Standard ipak piše da posledice neće u potpunosti mimoići ni zemlje koje sa Bliskog istoka uvoze malo, ili nimalo. Kriza kod njih možda neće izazvati nestašice, ali bi mogle da osete "domino efekat" porasta cene sirove nafte iz drugih delova sveta.
"To utiče na transport i energetski intenzivne proizvodne procese, što bi u većini svetskih privreda moglo da rezultira poskupljenjima u maloprodaji i uslužnim delatnostim", piše ovaj list.
