Još pre desetak ili petnaest godina, govoriti o Srbiji kao ozbiljnoj vinskoj destinaciji zahtevalo je priličnu dozu optimizma. Danas je situacija bitno drugačija. Srpska vina osvajaju međunarodna priznanja, broj registrovanih proizvođača raste, nove vinarije ulažu u tehnologiju, vinograde i znanje, a domaće etikete sve sigurnije pronalaze put do stranih kupaca. Upravo u takvom trenutku Beograd će od 10. do 12. oktobra ponovo biti mesto susreta vinskog sveta, na petom izdanju sajma Wine Vision by Open Balkan.
Ovogodišnji Wine Vision dolazi u trenutku kada domaća vinska industrija ima znatno više razloga za samopouzdanje nego pre samo nekoliko godina. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, broj registrovanih proizvođača vina u Srbiji povećan je sa 417 u 2020. na 496 u 2024. godini. Ti proizvođači prijavili su proizvodnju od oko 23,1 milion litara vina tokom 2024, što je bilo 15,1 odsto više nego godinu ranije.
Iza tih brojki nalazi se važnija promena. Srbija postepeno izlazi iz perioda u kojem je vino prvenstveno posmatrano kao deo poljoprivredne proizvodnje i ulazi u fazu u kojoj ono postaje ozbiljan proizvod prehrambene industrije, turizma i izvoza. Ulaganja u savremene podrume i vinograde, povratak autohtonim sortama, podizanje kvaliteta i profesionalizacija marketinga stvorili su novu generaciju vinarija koje više ne razmišljaju samo o domaćem tržištu.
Upravo je to možda najveći uspeh domaćeg vinarstva: promenjena je ambicija.
Na vinskoj karti Srbije danas se mnogo jasnije prepoznaju Župa, Fruška gora, Šumadija, Negotinska krajina, Subotica, Srem i druga vinogorja, dok sorte poput prokupca dobijaju novu tržišnu vrednost. Istovremeno, razvoj vinskih puteva, restoranske ponude i malih porodičnih vinarija povezuje vino sa turizmom i lokalnom ekonomijom. Vino tako postaje proizvod sa znatno dužim ekonomskim lancem - od vinograda i podruma do gastronomije, hotela, transporta, trgovine i turističke ponude.
Zbog toga je značaj Wine Visiona veći od nekoliko sajamskih dana. Prošlogodišnje izdanje pokazalo je koliko je manifestacija narasla: okupilo je 535 izlagača iz 34 zemlje, dok su poslovni posetioci stigli iz čak 68 država. Organizatori navode i više od 1.500 poslovnih sastanaka, a na vinskom takmičenju ocenjeno je više od 880 vina. Sajam danas ima i međunarodni status „UFI Approved Event“, što predstavlja potvrdu organizacionih i profesionalnih standarda manifestacije.
Za srpske proizvođače možda je još važnije što se težište manifestacije sve više pomera sa reprezentativnog na poslovni karakter. Organizatori su i ove godine uz apsolutnu podršku predsednika republike, Vlade Srbije i Privredne komore Srbije, najavili snažniji B2B segment, veće prisustvo međunarodnih distributera, uvoznika i profesionalnih kupaca, kao i razvijeniji sistem poslovnog povezivanja.
To je upravo ono što je domaćoj vinskoj industriji potrebno u narednoj fazi razvoja.
Srbija danas ima kvalitetna vina i sve prepoznatljivije proizvođače, ali pravi test uspeha više nije samo medalja na međunarodnom ocenjivanju. Sledeći korak jeste sposobnost da se kvalitet pretvori u stabilan posao: da se pronađu distributeri, osvoje police stranih trgovinskih lanaca i vinske karte restorana, povećaju količine bez gubitka kvaliteta i izgradi prepoznatljiv identitet zemlje porekla.
Konkurencija je pritom ogromna. Svetsko tržište vina pripada državama koje su decenijama, a neke i vekovima, gradile reputaciju svojih vinskih regiona. Srbija ne može da im konkuriše količinama, ali može kvalitetom, autentičnošću, autohtonim sortama i odnosom cene i kvaliteta. Upravo zbog toga međunarodni sajmovi u Beogradu imaju smisla samo ukoliko iza njih ostaju novi ugovori, kontakti i otvorena tržišta.
Wine Vision je u tom pogledu za relativno kratko vreme napravio značajan iskorak. Od regionalne manifestacije prerastao je u događaj na koji dolaze profesionalni kupci i izlagači iz desetina zemalja, pa Beograd tokom nekoliko dana postaje mesto na kojem domaći proizvođač može da razgovara sa potencijalnim partnerima do kojih bi inače teško došao. Prošle godine organizatori su obezbedili dolazak 302 profesionalna kupca iz 41 zemlje, dok je sajam posetilo oko 40.000 ljudi.
Peto izdanje, koje će od 10. do 12. oktobra biti održano na Beogradskom sajmu, zato dolazi kao svojevrsna potvrda sazrevanja čitavog sektora.
Srpsko vinarstvo, naravno, još ima mnogo prostora za napredak. Potrebni su novi vinogradi, još snažnije povezivanje proizvođača, dugoročno pozicioniranje domaćih vinskih regiona i ozbiljniji nastup na velikim izvoznim tržištima. Ali početna pozicija danas je neuporedivo bolja nego pre jedne decenije.
Najvažnije je što je promenjena percepcija. Srpsko vino više ne traži objašnjenje zašto zaslužuje mesto za stolom. Sve češće se ocenjuje prema onome prema čemu vino jedino i treba ocenjivati - kvalitetu, poreklu i karakteru.
Wine Vision je prilika da se taj napredak ponovo vidi na jednom mestu, ali i da se postavi sledeće pitanje: ne da li Srbija može da proizvodi dobra vina, jer je na to već odgovorila, već koliko daleko ta vina mogu da stignu.
Odgovor će se narednih godina sve manje tražiti samo u vinogradima, a sve više na svetskom tržištu.
