Borba za ljudska prava ili profit advokata?

Jedan broj vlasnika malih radnji u Americi našao se u nevolji suočen sa bujicom tužbi advokata koji brane prava osoba sa invaliditetom. Nije reč o tome da ovi sitni preduzetnici nemaju razumevanja za ljude sa posebnim potrebama, već o tome da u velikom broju prijava otkrivaju lošu nameru i neki drugi interes.

Gardijan je razgovarao sa jednim od tuženih koji vodi restoran na Ist Vilidžu na Menhetnu. Rodrigo Nogeira, poreklom iz Brazila, dobio je tužbe zbog 35 navodnih prekršaja, jer nije omogućio pristup osobama sa invaliditetom. On je najpre otkrio da tužilac koji je pokrenuo spor protiv njega zastupa 67 tužbi zbog istog povoda. Kada je potražio kontakt kolega koje takođe imaju svoje male biznise shvatio da nije usamljen: više desetina njih našli su se pred sudom zbog istovetnog slova zakona i po tužbi istog tužitelja odnosno advokata.

Spor po članu 3 Zakona o Amerikancima sa invaliditetom (ADA) izazovan je jer pred mala preduzeća stavlja troškove u hiljadama dolara za angažovanje advokata i vođenje sporova. Suđenje je jedna od opcija, druga je da uđu u nagodbu sa tužiteljima, što opet nosi troškove koji se kreću od 13 do 20 hiljada dolara. Ako idu na sud cena je i veća, između 20 i 50 hiljada. Naravno, kada je to izvodljivo mogu i da preurede svoje objekte, čineći ih pristupačnim, no visina te investicije bitno varira u zavisnosti od veličine i lokacije radnje odnosno objekta u kojem je smeštena.

„Svaki vlasnik preduzeća sa kojim sam razgovarao otvorio je posao u poslednjih godinu ili dve. Svaki od njih je bio imigrant“, napisao je na svojoj internet stranici pomenuti Nogeira, otvarajući novi pogled na ceo slučaj. „Niko od nas nije imao pojma kako da se snađe u federalnom sudskom sistemu. Većina je već bila platila nekoliko hiljada dolara za sudske troškove, drugi nisu shvatili da su tuženi sve dok nije istekao rok za odgovor.“

Stručnjaci imaju različit pogled na ovaj nesvakidašnji spor. Gardijan prenosi stav Džesike Vorker, predsednice i izvršne direktorke Privredne komore Menhetna koja smatra problematičnom sposobnost vlasnika malih preduzeća da naprave izmene u pristupačnosti objekata u kojima rade. „Troškovi prepravki mogu biti previsoki“, kaže ona.

Pristalice malih preduzeća kažu da zakon ADA omogućava advokatima zaradu u hiljadama dolara jer zastupaju serijske parničare protiv sitnih biznisa. Predstavnik jedne neprofitne organizacije koja se zalaže za pravnu reformu u državi Njujork smatra da advokate izgleda i ne zanima da li su kršenja navedena u tužbama uopšte validna.

Zastupnici prava osoba sa invaliditetom smatraju da su tužbe bile neopodne kako bi se sproveo zakon koji garantuje ljudska prava za sve. Oni kažu da su u velikoj većini slučajeva tužbe zbog kršenja zakona na štetu osoba sa invaliditetom bile opravdane.