Da li AI donosi preokret – dobro je biti različit!

Ljudska istorija nije bila blagonaklona prema pojedincima koji se razlikuju od uobičajenih standarda. Nazivani su u najmanju ruku čudacima i osobenjacima, u grubljim verzijama obeležavani su i isključivani iz društva.

No vremena su se očigledno promenila. Danas sve više prepoznajemo i prihvatamo takozvane neurodivergentne osobe i ne samo to: postoji mogućnost da će u naletu veštačke inteligencije upravo neobični ljudi biti ti koji se najbolje snalaze u novim okolnostima.

Generalni direktor kompanije Palantir Aleks Karp izazvao je nedavno dosta bure svojom izjavom u kojoj je, kao i mnogi drugi, dao procenu kretanja na tržištu radne snage, a u uslovima kada AI preuzima sve veći broj poslova. Nije nikog iznenadio tvrdnjom da će veštačka inteligencija najteže zameniti poslove koji su fizički i obavljaju se na određenom terenu. Mašina lako preuzima obradu podataka, računanje, kodiranje, ali teško je i preskupo da uzme posao trgovca, ili majstora koji pravi manje intervencije i popravku fizičkih kvarova.

No drugi deo je bio mnogo zanimljiviji. Karp smatra da upravo neurodivergentni ljudi mogu profitirati od razvoja AI, jer će se bolje snaći u okolnostima koje su za druge previše neobične. Znanje više nije očigledna prednost, kompjuteri ga sabiraju i sistematizuju uspešnije. Traži se rešavanje problema, a za to je potrebno razmišljanje koje iskače iz okvira. Koje ne poštuje rutine i već viđenje standarde.

Neurodiverzitet je shvatanje i prihvatanje da ljudski mozak može da funkcioniše na različite načine. Istorija civilizacije je istorija pokušaja da se uspostavi sistem sa očekivanjem da će se svi u njega uklopiti. Novo vreme donosi saznanje da postoje ljudi izvan sistema i proseka, a koji su izvanredni u nekim stvarima, više nego korisni članovi zajednice i naravno sa punim pravom da ostvare svoj potencijal.