Deca ne gledaju u stranu zato što su nepristojna - možda tada misle
V. Fr. -
Podeli vest
(Shutterstock)
U učionici i kod kuće odrasli često traže od dece: „Gledaj me dok ti pričam.” Novo popularno prikazano istraživanje u BPS Research Digest podseća da skretanje pogleda ne mora biti znak nepažnje. Naprotiv, kod dece pogled u stranu može biti način da se smanji mentalno opterećenje dok razmišljaju.
BPS prenosi nalaz iz British Journal of Developmental Psychology: mera u kojoj dete skreće pogled može pomoći odraslima da prepoznaju kada je dete zaista kognitivno angažovano. To je važna korekcija svakodnevnog tumačenja. Dete koje ne održava kontakt očima možda ne „beži” iz razgovora, već pokušava da prostor za mišljenje.
Ovo je naročito važno za decu koja se lako preplave, za stidljivu decu, decu sa anksioznošću, ADHD-om, autističnu decu ili decu koja sporije obrađuju informacije. Kontakt očima za njih nije uvek neutralan. Nekad je dodatni zadatak. Ako odrasli insistira na pogledu, dete istovremeno mora da misli, reguliše nelagodu i prati socijalno očekivanje. To može otežati odgovor.
Praktična poruka nije da kontakt očima nije važan, već da ga ne treba mešati sa pažnjom. Pažnja se nekad vidi baš u tome što dete na trenutak pogleda u pod, u zid ili kroz prozor — i tada nađe odgovor.
