5 razloga za Partizanovih 3-0

Partizan je jedan od četiri neporažena tima u Evroligi. Iako je to možda iznenađenje, pojedini aspekti njegove igre bili su zaista impresivni, piše zvanični sajt Evrolige. Od donosi analizu kroz 5 ključnih razloga za iznenađujuće dobar start crno-belih; taj tekst prenosimo u celosti.

Malo ko je očekivao da će Partizan Mocart Bet Beograd biti među neporaženima posle prve dve nedelje i tri kola nove evroligaške sezone.

Možda zbog utiska koji su ostavila previranja oko kluba prošle sezone, možda zbog prelaznog roka u kojem, činilo se, nije bilo zvučnih pojačanja kao prethodnih leta, a možda i zbog tradicionalno sporih Partizanovih početaka u Evroligi. Kako god, malo ko je u prognozama pred početak sezone video Partizan u gornjoj polovini tabele, uključujući i nas na sajtu Euroleague.net.

Ipak, Partizan je sada bez poraza posle tri evroligaške utakmice, prvi put u ovom veku. Iza njega su dve pobede u gostima tokom nedelje sa duplim kolom, uprkos povredama i odsustvima igrača sa važnim ulogama, poput Vanje Marinkovića, Lamara Stivensa, Žofrija Lovernja i Dereka Vilisa.

Odigrane su tek tri utakmice, a do kraja regularnog dela sezone preostalo ih je još 35. Ipak, postoje pokazatelji da ono što Partizan prikazuje na terenu prevazilazi trenutni nalet inspiracije i da bi moglo da donese uspeh tokom cele sezone.

Karlik Džouns, „glava zmije“

Jedan od najboljih igrača u takmičenju, Karlik Džouns, nastavio je tamo gde je stao prošlog proleća. Podsetimo, ovaj 28-godišnji plejmejker propustio je prošle sezone 23 utakmice zbog preloma stopala, čime je počeo Partizanov pad. Kada se vratio na teren, uneo je novu energiju u ekipu i zaslužio priznanje za najkorisnijeg igrača Evrolige u martu.

Na početku ove sezone Džouns prosečno beleži 18,7 poena i 6,7 asistencija i neprikosnoveni je lider ekipe, čak i kada mu ne ide.

„Kao glava zmije, moram da nastavim da predvodim ekipu, da radim prave stvari i pokušavam da donosim prave odluke na oba kraja terena“, rekao je Džouns posle pobede u Minhenu u petak, u kojoj je 12 od svojih 16 poena postigao u poslednjih sedam minuta i 20 sekundi.

„On je naš vođa i kako on igra, tako igramo i mi“, rekao je Tonje Džekiri o svom plejmejkeru.

Predstava u znaku ukradenih lopti

Dovoljan je pogled na statistiku da bi se primetilo koliko Partizanova odbrana koristi prilike za osvajanje lopte. Ekipa prosečno beleži 13 ukradenih lopti po utakmici: imala ih je 12 na otvaranju sezone, 14 u drugom kolu i 13 u petak uveče. To su ujedno tri najbolja pojedinačna timska učinka u celoj ligi, jer nijedna druga ekipa ove sezone još nije imala više od 11 ukradenih lopti na jednoj utakmici.

Partizan iz napada posle ukradenih lopti ove sezone postiže čak 13 poena po utakmici.

Pojedinačno, Luka Vildoza ima 13, a Alesandro Pajola osam ukradenih lopti u tri utakmice. Sa prosekom od 4,33, Vildoza bi ovim tempom stigao do 164 ukradene lopte u regularnom delu sezone. Verovatno bi bilo suludo očekivati da nastavi tim ritmom, ali je realno pomisliti da mu je dostižan rekord Tomasa Vokapa od 72 ukradene lopte u jednoj sezoni. Sudeći po početku, taj rekord mogao bi da bude dostižan i Pajoli.

Još važnije, zahvaljujući takvoj agresivnosti u odbrani, Partizan je najpre zadržao i Milano i Pariz ispod 80 poena, a zatim ponovo pojačao odbranu u završnici utakmice protiv Bajerna u petak uveče. U poslednja četiri minuta i deset sekundi dozvolio je protivniku samo tri poena i jedan pogodak iz igre, preokrenuvši rezultat i stigavši do pobede.

Vrhunski protok lopte

Odbrana radi izvanredan posao, a isto važi i za napad, koji prosečno postiže tačno 90 poena, uz 40 odsto uspešnosti u šutu za tri. Partizan je u petak imao problema u napadu tokom treće četvrtine, ali oni su bili šuterske prirode: ekipa je promašila niz šuteva sa distance, uglavnom iz potpuno otvorenih pozicija.

Takve prilike za šut dolaze zahvaljujući protoku lopte koji je Partizanu doneo prosek od 22,7 asistencija, čime posle tri kola deli prvo mesto u Evroligi. Tome doprinosi i kontinuitet, jer je Partizan na svakoj od tri utakmice imao najmanje 21 asistenciju.* Džouns prosečno beleži 6,7, a Pajola pet asistencija po utakmici.

To je velika razlika u odnosu na prethodne četiri sezone. Partizan je svaku od prethodne četiri evroligaške sezone završio na 13. ili nižem mestu po broju asistencija, a prosek mu nijednom nije bio veći od 17,9.

Doprinos sa svih strana

Džouns jeste lider, ali Partizan ima mnogo različitih aduta. Džouns ove sezone još nijednom nije proveo 27 minuta na terenu. Poređenja radi, čak 33 različita igrača širom Evrolige već su bar jednom igrala duže od 27 minuta. Džouns nije među njima.

Partizan trenutno ima devetoricu igrača koji prosečno provode više od 16 minuta na terenu, što je na nivou ekipa sa znatno širim sastavima, poput Panatinaikosa ili Fenerbahčea. Ima i devetoricu igrača koji ispunjavaju kriterijume za statističko rangiranje i postižu više od pet poena po utakmici. To možda ne deluje naročito značajno, ali su to dvojica više nego u Panatinaikosu ili aktuelnom šampionu Olimpijakosu. Dubai, na primer, zasad ima samo pet takvih igrača.

Timska hemija, borbenost i karakter

Džouns je lider, dok su Džekiri, Vildoza i Pajola do sada davali najveći doprinos u napadu, odbrani ili na oba kraja terena. Međutim, kada Arijan Lakić, koji nije među pet glavnih napadačkih opcija ekipe, ima slobodu da na jednoj utakmici uputi devet šuteva za tri poena, to pokazuje koliko igrači veruju jedni drugima. A to je znak odlične timske hemije.

Isto pokazuju i proslave sa navijačima posle utakmica.

Bez takve hemije i međusobnog poverenja, Partizan bi teško nadoknadio početnih 0:10 protiv Pariza u utorak ili nastavio da igra čvrstu odbranu i vratio se iz zaostatka od 13 poena u trećoj četvrtini u Minhenu u petak.

„Lako smo mogli da se predamo, ali borili smo se, borili i borili“, rekao je Džouns posle pobede nad Bajernom.

Ta istrajnost jedan je od ključnih razloga zbog kojih se Partizan sada nalazi u odličnoj poziciji, sa učinkom 3-0.