Pobednik Mundijala je poznat, zove se – La Masija

U finalu Svetskog prvenstva večeras se sreću dve reprezentacije, sa dva kontinenta, ali daleko od toga da nemaju nešto zajedničko. Ko god da pobedi, slaviće La Masija, čuvena fudbalska škola Barselone, iz koje su izašle najveće zvezde oba tima, i Mesi, i Jamal, ali uz njih i mnogi drugi učesnici finalne utakmice.

Ne samo večerašnje finale, većina velikih fudbalskih događaja na svetu nosi pečat katalonske škole. Večeras je karakteristično to što iz nje dolaze lideri oba tima. Leo Mesi koga smatraju jednim od najboljih fudbalera svih vremena, višestruki osvajač Zlatne lopte, sada pri kraju karijere i verovatno uoči svoje poslednje utakmica na svetskim prvenstvima. Amin Jamal koji nema ni 20 godina, a već je zvezda svetskog fudbala i neko od koga se očekuje da u budućnosti ponese epitet najboljeg na svetu. Pritom ni oni nisu jedini. Španska ekipa puna je izdanaka Barselonine fudbalske škole.

Rojters pred finale piše da se senka Barselone vidi svuda: u španskim igračima odraslim u La Masiji, u Mesiju kao njenom najvećem izvozu, u ideji igre koja se vidi i kod Španije i kod Argentine. Ćavi Ernandes je istom prilikom rekao da je ponosan jer je Jamala i Paua Kubarsija video kao dečake od 15 i 16 godina i pamti ih kao igrače koji su već tada govorili: „Ne brinite, treneru, spreman sam.”

Vizija Johana Krojfa

La Masija je otvorena 20. oktobra 1979. kao rezidencija za mlade fudbalere Barselone, u staroj kamenoj kući pored Kamp Noua. Prvi stanovnici bili su dečaci čija imena danas uglavnom zna samo klupska istorija, ali među njima je bio i Giljermo Amor, jedan od prvih velikih proizvoda škole.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih jedan stranac dao je smisao onome što će La Masija postati. Holanđanin Johan Krojf kao trener Barselone pred sve je postavio ključno pitane: klub može da ima talentovanu decu, dobre trenere i ozbiljnu infrastrukturu, ali kakve igrače pravi?

Barselonin Inovejšn hab opisuje model La Masije kao školu reformulisanu pod Krojfovim uticajem krajem osamdesetih, zasnovanu na pozicionoj igri, posedu, stvaranju viška i iznošenju lopte od golmana. Krojf je, u suštini, od akademije napravio jezički sistem. Dečaci su učili gde da stoje pre nego što prime loptu. Učili su zašto jedan igrač mora da ostane široko, drugi između linija, treći u zoni iz koje se gasi protivnička kontra. U toj školi fudbal je pas, ugao, kretanje, novo otvaranje, novo prepoznavanje prostora. Do Krojfa La Masija je bila fudbalski internat i škola fudbala nalik na mnoge druge. Natemelju onog što je postavio jedinstveni Holanđanin nastala je filozofija igre na kojoj i danas opstaje vrhunski fudbal. Ne samo u Barseloni, i ne samo u Španiji.

Nova filozofija igre

Principi rada La Masije mogu se svesti na nekoliko stubova. Prvi je poziciona igra: lopta se čuva da bi se otvorio prostor. Drugi je tehnička sigurnost pod pritiskom: igrač Barselone mora da primi loptu okrenut leđima, sa protivnikom na sebi, i da ostane miran. Treći je inteligencija kretanja: zna se kada se širina drži, kada se ulazi unutra, kada se protivnik navlači, a kada se napada dubina. Četvrti je celovito obrazovanje: klub naglašava akademsku, psihološku, nutricionističku, porodičnu i emocionalnu brigu o sportisti, uz rad na terenu. Zvanična stranica Barselone navodi da je cilj Masija modela da prati sportistu od ulaska u klub do kraja karijere, u sportskom, ličnom, obrazovnom, nutricionističkom i porodičnom smislu.

Barselona u opisu ovog programa navodi ukupno 617 sportista iz pet profesionalnih sekcija, od čega 343 u fudbalu, uključujući i ženski. Uz njih radi 131 trener u fudbalskom delu programa. Nova rezidencija, otvorena 2011. u trening kompleksu Žoan Gamper, ima kapacitet da primi 83 polaznika.

Ukupne brojke igrača koji su izašli iz La Masije su značajne, radi se o stotinama fudbalera. Međutim, mnogo je upečatljivije kada se pogleda značaj i trag koji su ostavili katalonski đaci. Mesi je naravno najblistaviji proizvod Barselone. Njemu terba dodati Ćavija i Inijestu, Serhija Busketsa, Karlesa Pujola, Pikea, Albu, Tijaga Alkantaru. Danas je to više od pola postave Barselone: Gavi, Pau Kubarsi, Alehandro Balde, Fermin Lopes i na kraju Lamin Jamal.

Posebna priča je legat koji La Masija ostavlja tako što širi trenerski uticaj. Njen đak Hosep Pep Gvardiola verovatno je u ovom trenutku najuticajniji trener sveta. Kroz njegove učenike uticaj katalonske škole širi se na najveće klubove Engleske, ali i Nemačke, pa i Italije (Arteta, Mareska, Sesk Fabregas, Kompani...)

Najveći simbol moći La Masije dogodio se 2010. godine. Te godine su sva tri finalista za Zlatnu loptu bila njeni učenici: Mesi, Inijesta i Ćavi. Barselona je taj trenutak kasnije označila kao jedinstven podijum, jer su tri najbolja igrača sveta došla iz iste fudbalske škole. Mesi je osvojio nagradu, Inijesta je bio drugi, Ćavi treći. Teško je naći jači dokaz da je ova fudbalska filozofija pokorila svet.

Leo, Jamal i kadica za bebe

Zato kada večeras izađu na stadion u Majamiju kao najveći mogući protivnici, u bici za najvažniji trenutak fudbalske slave, na terenu će se naći i prijatelji, igrači vezani vezom nalik na rodbinsku. Uostalom, koliko se dugo znaju?

Priča o La Masiji dobila je holivudski zaplet kada se pre par godina pojavila fotografija napravljena još 2007. Fotograf Žoan Monfort snimao je tada 20-godišnjeg Mesija za humanitarni kalendar lista Sport i UNICEF-a. Režija je u kadar postavila Argentinca i šestomesečnu bebu kojoj on pomaže da se okupa u kadici. Zvuči kao neverovatna slučajnost ili igra sudbine da je dečačić u kadi upravo Amin Jamal, večerašnji Leov protivnik, čija je majka na lutriji dobila priliku da se fotografiše sa slavnim igračem.

Krug se večeras zatvara. La Masija u finale Svetskog prvenstva šalje najbolje što ima, da se tamo sportski sudare do poslednjeg atoma snage i delića znanja, a Katalonci su mirni: La Masija je svakako već pobedila.