Kada su zapadne zemlje 2022. godine počele da bojkotuju rusku naftu, Indija je videla priliku. Ogromnih 2,6 miliona barela dnevno, koje su ranije išle ka Evropi, postale su dostupne — i to po sniženoj ceni. Indija, koja je 2021. gotovo da nije uvozila rusku naftu, odmah je reagovala i od tada je ostala njen najveći kupac, piše britanski Ekonomist.
Danas uvozi oko 2 miliona barela dnevno teške ruske sirove nafte, što čini 35–40% ukupnog uvoza te zemlje. Ova isporuka značajno smanjuje troškove, a rafinerije u Indiji ostvaruju veliku zaradu prodajom derivata po punoj ceni na globalnom tržištu.
Pretnje SAD bez efekta
Ova strategija je delovala pametno i zapadne zemlje nisu imale primedbi — sve do sada. Kako je Vladimir Putin nastavio svoj rat u Ukrajini bez znakova povlačenja, predsednik SAD Donald Tramp je 6. avgusta uveo dodatnu carinu od 25% na uvoz iz Indije, optužujući je da finansira rusku „ratnu mašineriju“. U Kongresu se razmatra i zakon koji predviđa carine i do 500% za zemlje koje kupuju rusku naftu, dok EU u januaru planira zabranu uvoza derivata proizvedenih od ruske nafte.
Ipak, pretnje Zapada zasad nemaju veliki efekat. Većina indijskih rafinerija ne nabavlja sirovu naftu direktno od Rusije, što im omogućava da tvrde da njihovi proizvodi nisu napravljeni isključivo od ruske nafte, i time zaobiđu sankcije EU. Tramp, međutim, ima širu strategiju — želi da sruši ruske prihode od nafte i time natera Putina da prekine rat. Ali ako ruska nafta nestane sa svetskog tržišta, cena barela bi mogla da skoči i preko 80 dolara, što bi bilo politički nezgodno i za samu Ameriku.
Sprema se oluja
Za sada su tržišta mirna, ali oluja se nazire. Indija, za razliku od Kine, nema naviku da ignoriše američke sankcije. Kada je Tramp 2018. uveo sankcije Iranu, Indija ih je odmah poštovala. Ovoga puta, kako navode izvori iz Bele kuće, Amerika je „ozbiljna u nameri da pritisne Indiju da potpuno prekine uvoz ruske nafte“.
Ako Tramp pooštri mere i zapreti kaznama bankama, lukama i kompanijama koje olakšavaju ruski izvoz, Indija će brzo krenuti u potragu za alternativama. Uvoz ruskog nafte već je smanjen za 40–50%. U teoriji, zemlje Bliskog istoka, sa oko 3,5 miliona barela rezervnog kapaciteta, mogle bi pomoći. Ali u praksi, većina te nafte već je ugovorena za azijska tržišta, a njena svojstva ne odgovaraju rafinerijama koje su navikle na „Urals“ naftu.
U tom slučaju, Rusija bi teško pronalazila nove kupce. Kina bi mogla da preuzme deo, jer ima razvijen sistem zaobilaženja sankcija, ali ni ona ne želi da postane zavisna od jednog dobavljača.
Ako Amerika bude insistirala na hitnoj obustavi uvoza ruske nafte, tržište bi reagovalo skokom cena. Tramp verovatno ne bi mogao dugo da izdrži taj politički pritisak, pa bi, kao 2018. u slučaju Irana, mogao da uvede postepene olakšice u roku od šest meseci, kako bi se tržište prilagodilo.
Indija pod pritiskom
U tom slučaju, Indija bi verovatno uspela da zameni rusku naftu, ali uz znatno veće troškove. „Urals“ nafta se trenutno prodaje uz popust od 5 do 10 dolara po barelu u odnosu na slične vrste. Margine indijskih rafinerija bi pale, a tržište bi mogli da preuzmu kineski konkurenti, koji su poslednjih meseci agresivno obnavljali zalihe. Manje izloženi američkim sankcijama, oni bi nastavili da kupuju rusku naftu — po još povoljnijim cenama.
U globalnoj igri naftne diplomatije, Indija se sada nalazi pod sve većim pritiskom, a ishod bi mogao ozbiljno promeniti tok trgovinske i geopolitičke dinamike između Istoka i Zapada.
