Ali Hamnei je bio prvoborac iranske islamske revolucije 1979. godine, u dva mandata predsednik države, a onda i bezmalo 40 godina kao vrhovni vođa njen neprikosnoveni lider. Rođen je 1939. godine u Mašhadu, kao drugo od osmoro dece šiitskog sveštenika srednjeg ranga. Od detinjstva je dobio versko obrazovanje i već sa 11 godina imao je kvalifikacije islamskog sveštenika. Kao i drugi pripadnici klera, aktivirao se politički kao protivnik tadašnjih vlasti šaha Reze Pahlavija. Prema njegovoj zvaničnoj veb stranici, hapšen je šest puta, zlostavljan u zatvoru, zatim prognan na tri godine. Kao blizak saradnik prvog velikog vođe Rukolaha Homeinija, izabran je za predsednika Irana 1981. i na toj funkciji ostao je do 1989. Tada je umro ajatolah Homeini, a Ali Hamnei izabran za njegovog naslednika. Punih 36 godina bio je neprikosnoveni vladar Irana i jedan od najuticajnijih lidera Bliskog Istoka. Uz najviši autoritet u verskom sistemu, upravljao je i političkom vlašću, kontrolisao oružane snage, bezbednosne službe, pravosudni sistem. Udarna pesnica njegove moći bila je do kraja Iranska revolucionarna garda. Kretanje i život ajatolaha Hamneija uvek je strogo kontrolisano i zaštićeno. Izveštaji su govorili da sa suprugom živi skromno u centru Teherana. Ima šestoro dece, ali se malo zna o porodici koja se vrlo retko pojavljuje u javnosti. Za Ali Hamneija važi da se bavi baštovanstvom, govorili su da voli poeziju. Godine 1980. preživeo je pokušaj atentata, a kao posledicu ima paralizovanu desnu ruku. Dosledan u zatvorenosti i tajnovitosti, vrhovni vođa je retko putovao u inostranstvo. Zanimljivo da je jedna od diplomatskih poseta, u funkciji predsednika Irana, bila zvanična poseta SFR Jugoslaviji. Ali Hamnei je boravio u Beogradu i Sarajevu, sreo se sa jugoslovenskim državnim vrhom, posetio Titov grob i Husrefbegovu džamiju. U Beogradu je razgovarao sa novinarima, čije se pretežno interesovanje odnosilo na pisca Salmana Ruždija koji je godinu dana ranije objavio svoje Satanske stihove, a islamski Iran ga zbog toga osudio na smrt. U Beogradu je ponovio čuvene reči: „Strela je odapeta. Veoma je brižljivo nanišanjena i putuje ka svom cilju.“ Mnogo godina kasnije iranski vođa je prokomentarisao ovu posetu ocenom da je dočekan toplo i sa velikim poštovanjem, ali da uprkos inistiranju Iran nije uspeo da od Jugoslavije kupio konvencionalno naoružanje poput pušaka i tenkova.
