Liberalno-demokratska partija osvojila je gotovo dve trećine donjeg doma parlamenta. Premijerka Takaiči Sanae dobila je mandat kakav Japan nije video decenijama – ali i ogroman teret odgovornosti.
Liberalno-demokratska partija (LDP) ostvarila je ubedljivu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima 8. februara, osvojivši gotovo 70 odsto mesta u donjem domu japanskog parlamenta. Sa 316 od ukupno 465 poslaničkih mesta, vladajuća stranka sada ima dvotrećinsku većinu, što joj omogućava da nadjača gornji dom koji ne kontroliše, piše Economist.
Na čelu te političke dominacije nalazi se premijerka Takaiči Sanae, prva žena na čelu demokratskog Japana. Njena pobeda nije samo izborni uspeh – to je istorijska šansa za duboke promene u zemlji koja se suočava sa ozbiljnim bezbednosnim, ekonomskim i demografskim izazovima.
Istorijska većina, istorijska odgovornost
LDP dominira japanskom politikom od 1955. godine, uz samo dva kratka prekida. Ipak, nikada do sada nije zabeležila ovako snažan rezultat.
Takaiči je kampanju temeljila na poruci sigurnosti u nesigurnim vremenima, ali i na potrebi za promenama. Za razliku od brojnih prethodnika iz političkih dinastija, ona dolazi iz srednje klase, gradi imidž direktne i odlučne liderke i predstavlja otklon od stare garde.
Međutim, velika pobeda nosi i velika očekivanja. Umesto kratkoročnih populističkih poteza, nova premijerka mora da se suoči sa dugoročnim problemima koji godinama opterećuju Japan.
Jačanje vojske i nova bezbednosna doktrina
Jedan od ključnih prioriteta jeste transformacija japanske odbrane. Bivši premijer Šinzo Abe (2012–2020) započeo je proces modernizacije vojske kao odgovor na rastuću moć Kine i nepredvidivost američke politike.
Takaiči je već ubrzala planirano povećanje izdvajanja za odbranu na 2% BDP-a, ali analitičari ocenjuju da to možda neće biti dovoljno. Osim povećanja budžeta, potrebne su:
modernizacija vojne industrije
ulaganja u inovacije i tehnologiju
jačanje obaveštajnih kapaciteta
redefinisanje bezbednosne strategije u svetlu novih globalnih tenzija
Njena spremnost da otvori i tabu teme, uključujući nuklearno odvraćanje, pokazuje da je spremna na hrabre poteze – ali i na potencijalne kontroverze.
Odnosi sa SAD, Kinom i EU: Tanka linija diplomatije
Povratak Donald Tramp u Belu kuću dodatno komplikuje geopolitičku situaciju. Japan je okružen nuklearnim silama – Kinom, Rusijom i Severnom Korejom – i oslanja se na američki nuklearni kišobran.
Ipak, Japan mora paralelno da gradi i sopstvenu mrežu savezništava. Jedan od modela jeste trgovinski sporazum Comprehensive and Progressive Agreement for Trans-Pacific Partnership (CPTPP), koji je Japan pomogao da opstane nakon američkog povlačenja tokom Trampovog prvog mandata.
Nova strategija mogla bi da uključi povezivanje CPTPP sa Evropskom unijom, čime bi nastao trgovinski blok koji pokriva više od 30% globalne ekonomije.
Najveći problem Japana: Starenje i pad stanovništva
Demografija ostaje ključni izazov. Japan ima jednu od najstarijih populacija na svetu, a broj stanovnika kontinuirano opada.
Reforme koje bi Takaiči mogla da pokrene uključuju:
reformu socijalnog sistema
prelazak sa rigidnog modela doživotnog zaposlenja na fleksibilniji sistem
izmene poreskih i porodičnih zakona koji destimulišu brak i rađanje
otvaranje prema migrantima
Bez priliva radne snage i veće participacije žena na tržištu rada, japanska ekonomija teško može održati rast.
Rizik populizma i ideoloških poteza
Uprkos širokoj podršci, postoji opasnost da premijerka mandat protumači kao dozvolu za ideološke poteze.
Kao izraženi nacionalista, mogla bi da poseti svetilište Jasukuni, što bi pogoršalo odnose sa Kinom i Južnom Korejom. Kao socijalni konzervativac, mogla bi da zaoštri retoriku prema migrantima – upravo u trenutku kada su Japanu potrebni.
Dodatni izazov je ekonomska politika. Predizborno obećanje o suspenziji poreza na hranu od 8% na dve godine bez povećanja duga deluje populistički i teško održivo. Finansijska tržišta očekuju jasne planove finansiranja, a Japan već ima jedan od najvećih javnih dugova na svetu.
Šansa koja se ne propušta
Mandat koji je dobila Takaiči Sanae retko se viđa u japanskoj politici. Pitanje nije da li ima moć – već da li ima viziju i hrabrost da sprovede neophodne reforme.
Ako iskoristi istorijsku većinu za duboke promene u odbrani, ekonomiji i društvu, mogla bi da obeleži novu eru Japana. Ako mandat potroši na simboliku i populizam, prostor bi mogli da ispune radikalniji i destabilizujući pokreti.
Japan je rekao „da“. Sada je red na premijerku da pokaže da li je spremna na još jedan politički rizik – onaj koji donosi prave, dugoročne promene.
