Prisilni rad - novi razloga za uvođenje američkih carina
Podeli vest
Nema kraja trgovinskih razmiricama (Beta / AP Photo)
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa predložila je uvođenje dvocifrenih carina na proizvode više desetina američkih trgovinskih partnera, posle istrage o uvozu robe čija se proizvodnja povezuje sa prisilnim radom.
Prema predlogu objavljenom u Vašingtonu, carine od 10 odsto, zbog optužbi za nesprovođenje zabrane prisilnog rada, mogle bi da budu uvedene za 16 svetskih ekonomija, među kojima su Evropska unija, Velika Britanija, Kanada, Meksiko i Tajvan.
Još 44 trgovinska partnera SAD, među kojima su Kina, Japan, Indija, Južna Koreja i Švajcarska, bilo bi pogođeno carinom od 12,5 odsto.
Carine su deo Trampovog nastojanja da se nadoknade očekivani prihodi, izgubljeni posle odluke Vrhovnog suda SAD da se ponište sveobuhvatne globalne carine koje je američki predsednik uveo prošle godine.
Ovonedeljna Trampova najava verovatno će uznemiriti ključne trgovinske partnere SAD, koji su pogođeni talasima carina otkako se on vratio u Belu kuću početkom prošle godine.
Trampova administracija, svesna da su Amerikanci sve više zabrinuti zbog visokih cena, i to svega nekoliko meseci od izbora za Kongres SAD na sredini predsedničkog mandata, objavila je da će od najnovijih predloženih carina izuzeti dugačke liste proizvoda, među kojima su delovi za avione, prehrambeni proizvodi od kafe do govedine, i retki zemni minerali važni za proizvodnju pametnih telefona i automobila.
Navedeno je da bi izuzeti bili i proizvodi iz Kanade i Meksika obuhvaćeni Severnoameričkim trgovinskim sporazumom.
Nove carine neće odmah stupiti na snagu. Javna rasprava o predloženim carinama trebalo bi da počne 7. jula.
