Pozivi na ostavku britanskog premijera Kira Starmera sve su glasniji nakon turbulentnih dana u vrhu vlasti i niza ostavki u njegovom najbližem okruženju. Lider škotskih laburista Anas Sarvar poručio je 9. februara da se „rukovodstvo u Dauning stritu mora promeniti“, postavši najviši funkcioner Laburističke partije koji je javno zatražio Starmerov odlazak.
Nakon što su ostavke podneli Morgan Meksvini, šef kabineta premijera, i Tim Alan, direktor za komunikacije, dodatno je produbljen politički haos u britanskoj vladi, piše Economist.
Ministri javno podržavaju Starmera, ali nezadovoljstvo tinja
Uprkos Sarvarovom istupu, članovi kabineta požurili su da javno stanu uz Starmera, iako sa vidno različitim stepenom entuzijazma. Angela Rejner, bivša zamenica premijera i potencijalna naslednica, objavila je „punu podršku“, dok je Starmer na zatvorenom sastanku sa poslanicima Laburističke partije poručio da „nije spreman da ode niti da zemlju gurne u haos“.
Ipak, iza zatvorenih vrata, kritike se nastavljaju. Jedan poslanik sa severa Engleske ocenio je Starmerov nastup „solidan“, ali nezadovoljstvo u stranci ne jenjava.
Najnepopularniji premijer u modernoj istoriji
Prema anketama, Kir Starmer je trenutno najnepopularniji britanski premijer otkako se vodi statistika, sa rejtingom čak lošijim od Liz Tras tokom njenog kratkog mandata. Upravo zbog toga, skandal u vezi sa Piterom Mandelsonom dodatno je uzdrmao njegovu poziciju.
Starmer je bio pod snažnim udarom kritika zbog imenovanja Mandelsona za ambasadora Velike Britanije u SAD, koje je kasnije povukao. Novi dokumenti, objavljeni nedavno, otkrili su razmere Mandelsonove povezanosti sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom, uključujući navode da je tokom globalne finansijske krize delio poverljive informacije.
Premijer je javno priznao da je poverovao Mandelsonovim „lažima“, dok je njegov šef kabineta Meksvini podneo ostavku 8. februara.
Neispunjena obećanja i pobuna u redovima Laburista
Iako je Starmer preuzeo vlast u teškom trenutku – uz usporen ekonomski rast, krizu javnih službi i rastuće socijalne troškove – kritičari ističu da Laburisti nisu pripremili birače za teške odluke.
Stranka je obećala da neće povećavati poreze „radnim ljudima“, ali se sada očekuje da porezi dostignu najviši nivo još od četrdesetih godina prošlog veka. Takođe, obećanje o zaustavljanju ilegalnih migrantskih prelazaka preko Lamanša nije ispunjeno – broj dolazaka je veći nego u trenutku kada je Starmer preuzeo funkciju.
Sve to dovelo je do pobune u poslaničkom klubu. Gotovo polovina birača koji su 2024. glasali za Laburiste sada bi podržala neku drugu stranku, dok desničarska Reform UK, predvođena Najdželom Faražom, vodi u anketama još od maja 2025. godine.
Ko bi mogao da zameni Starmera?
Za sada, Starmera održava na funkciji činjenica da nema jasnog naslednika. Potencijalni kandidati suočavaju se sa ozbiljnim preprekama:
Angela Rejner je pod istragom poreskih vlasti
Ves Striting je politički oslabljen vezama sa Mandelsonom
Endi Barnam, favorit stranačke baze, ne može da se kandiduje jer nije poslanik
Zbog toga se očekuje da će Starmer pokušati da opstane, oslanjajući se na podršku levog krila stranke i slabe alternative.
Lokalni izbori kao prelomni trenutak
Predstojeći lokalni izbori 7. maja mogli bi da budu ključni trenutak za izazivače u Laburističkoj partiji. Dodatni pritisak predstavlja i najava vlade da će objaviti još dokumenata vezanih za Mandelsonovo imenovanje.
Dok se u vrhu Laburista vodi borba za opstanak, birači sve češće izražavaju razočaranje. Umesto obećanog kraja haosa i „stavljanja zemlje na prvo mesto“, Britanija se suočava sa novim talasom političke nestabilnosti.
