Ubistvo meksičkog narko bosa Nemesija Servantesa – El Menča pokrenulo je pravi rat na ulicama Meksika. Narko karteli pokrenuli su osvetu zbog likvidacije vođe koji je neformalno vladao velikim delom ove države, a istovremeno bio i jedan od najtraženijih kriminalaca u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedan od razloga za pokretanje ovakve akcije meksičke vojske je i droga fentanil, direktan povod za zaoštravanje odnosa između SAD i Meksika. Kako je ova supstanca postala razlog diplomatskih sukoba, a sada i delimičan povod za teške oružene obračune širom zemlje?
Lek protiv bolova
Iz ugla nauke i medicine fentanil je sintetički lek protiv bolova. Ima brzo i kratko, ali veoma snažno dejstvo. Oko 100 puta je snažniji od morfijuma, koji se inače koristi za ublažavanje veoma intenzivnog bola. Upravo činjenica da u minimalnim količinama izaziva veoma snažne efekte zainteresovala je i one kojima ljudsko zdravlje nije ni na pameti. Američka administracija već duže vreme optužuje Meksiko kao ključnog igrača u snabdevanju tržišta SAD opojnim drogama. Prema podacima američke uprave za dobru protiv narkotika DEA smrtni slučajevi od predoziranja smanjeni su u poslednjim godinama, ali su i dalje veoma visoki. Više od 80.000 Amerikanaca umre od prekomerne upotrebe droga, tako da pretnja od sintetičkih droga za SAD ostaje veoma visoka. Izveštaj DEA kaže da je pojava čistog fentanila na ulicama u opadanju. Međutim, to opasnost ne umanjuje, jer je fentanil toliko snažan da se i u najmanjem procentu uspešno meša sa drugim opijatima. Prema podacima Nacionalnog infomacionog sistema za forenzičku laboratoriju SAD od četiri analizirana uzorka kokaina jedan sadrži i fentamin, a svaki osmi uzorak metamfetamina. To dovodi da korisnici droga zapravo ne znaju šta konzumiraju, a rizik od sintetičkih narkotika nije umanjen.
Epidemija uz granicu
U pograničnim područjima između Meksika i Amerike korišćenje fentanila ima razmere epidemije. Statistika patologa u gradu Meksikali, blizu granice sa SAD, pokazala je da svako četvrto telo ima tragove ove droge. U gradu Tihuana „pozitivna“ je bila čak svaka treća obdukcija. Iako se ne može dovesti u pitanju želja SAD da suzbije trgovinu drogom, slučaj meksičkih kartela i konkretno fentanila široko je upotrebljena od Trampove administracije. Sukob sa trgovcima drogom odlično je došao za širenje politike carina, prema Meksiku, Kanadi ili Kini, pa i za oružane akcije protiv kolumbijskih brodova. Rezultati tih akcija u borbi protiv droge još nisu poznati, ali zato su političke posledice očigledne. Koliko misli ozbiljno, američki predsednik potvrdio je time što je ovu supstancu formalnim dekretom proglasio oružjem za masovno uništenje. „Nijedna bomba nema takvo dejstvo“, izjavio je Tramp, procenjujući da od fentanila umire između 200 i 300 hiljada Amerikanaca na godišnjem nivou. Kada se posmatraju zbivanja i u SAD i Meksiku, ne ulazeći u to da li je fentanil oružje ili nije, očigledno je da je bomba već eksplodirala.
