Dok medicina već decenijama posmatra telo kao sistem, sve je više dokaza da emocije ne možemo isključiti iz te jednačine. Hronični stres, neizrečena tuga, potisnut bes – sve su to faktori koje naš imuni sistem ne ignoriše. Naprotiv, on ih beleži. I reaguje.
Autoimune bolesti u porastu — i sve mlađi pacijenti
Autoimune bolesti poput lupus-a, hašimoto tireoiditisa, reumatoidnog artritisa i psorijaze, beleže konstantan porast u poslednjih 20 godina. Ono što posebno zabrinjava lekare jeste sve češća dijagnoza kod osoba u dvadesetim i tridesetim godinama života – generacije koje su odrasle u eri preteranih očekivanja, emocionalne zatvorenosti i kulture “budi jak”.
Stručnjaci sa Yale univerziteta nedavno su objavili istraživanje koje sugeriše da hronična emocionalna disocijacija, odnosno potiskivanje neprijatnih osećanja, može direktno uticati na disregulaciju imunog sistema.
“Ako ne izgovoriš, telo će reći.”
Ovo je rečenica koju sve češće izgovaraju psihoterapeuti, ali i reumatolozi. Naša psiha ima sopstveni imunitet, psihološki imunitet, koji zavisi od sposobnosti da obradimo stres, prepoznamo emociju i dozvolimo sebi da je izrazimo.
U suprotnom, telo ulazi u stanje hroničnog alarma, proizvodeći višak kortizola i citokina, supstanci koje, ako su stalno prisutne, remete funkciju tkiva i organa. To može biti okidač za autoimune reakcije: telo bukvalno kreće u napad na samo sebe.
Novi terapijski pravci: od introspektivne psihologije do somatske terapije
Danas se sve više praktikuje tzv. integrativni pristup, gde se paralelno tretiraju telo i emocije. Ključni pravci su:
Somatska terapija, koja uči klijente da osluškuju signale tela i kroz pokret, disanje ili dodir obrade traumatske reakcije
Psihoneuroimunologija, koja istražuje kako misli i emocije menjaju funkciju imunog sistema
Expressive writing – vođena terapijska praksa pisanja koja pokazuje snažne efekte na poboljšanje zdravlja kod hroničnih bolesti
Zdravlje ne počinje samo u crevima, već i u rečenici koju nikad nismo izgovorili.
