Pristup zdravstvenoj zaštiti u svetu je daleko od univerzalnog. Čak i u zemljama gde je pravo na zdravstvenu zaštitu garantovano zakonima, u praksi se ono ne ostvaruje uvek. To važi, istina u manjem procentu, i za najbogatije i najuređenije zemlje na svetu.
Svaka peta mlada osoba u Srbiji, prosečnog uzrasta 14 i po godina, ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj, pokazali su rezultati studije Instituta za mentalno zdravlje, izjavila je neuropsiholog Aleksandra Parojčić, navodeći da nisu očekivali tako loše rezultate.
Srpsko zdravstvo je u beogradskoj specijalnoj bolnici iz oblasti nuklearne medicine Ospita diagnostics dobilo prvi PET/CT skener u privatnoj praksi, kojim je moguće obaviti pregled i otkriti tumore u najranijoj fazi.
Direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović izjavila je danas za RTS da bakteriju leptospirozu najčešće prenose glodari koji mogu zaraziti domaće životinje, a zatim i čoveka, pa se savetuje redovna higijenu i oprez kod ljudi koji imaju kontakt sa šumom i vodom.
Sveobuhvatna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „The Lancet Diabetes and Endocrinology“ otkrila je da je konzumiranje prerađenog i neprerađenog crvenog mesa povezano sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 [1]. Studija je analizirala podatke čak 1,97 miliona učesnika iz dvadeset različitih zemalja i pruža najjače dokaze do sada o povezanosti konzumiranja mesa i nastanka dijabetesa tipa 2.
U Kragujevcu su večeras uz vatromet, crveni tepih i medalje dočekani studenti kragujevačkog Univerziteta koji su trčali štafetni ultra-maraton dug 2.000 kilometara do glavnog grada Belgije, pod nazivom „Od mog sela do Brisela“.
Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.
Zamislite tanjir nutricioniste. Možda vam se odmah prikaže slika besprekorno aranžirane salate, smoothie u staklenoj tegli i bez ijednog zrna šećera na vidiku. Ali stvarnost je mnogo zanimljivija i opuštenija.
Mentalno zdravlje postalo je jedna od najpopularnijih tema na društvenim mrežama, a TikTok, nekada platforma za plesne izazove i meme kulturu, sada sve više preuzima ulogu samoproglašenog terapeuta nove generacije.
