Krvavi 26. jul 1963. godine doneo je nedelje u kojima se u Beogradu pričalo samo o – Skoplju i zemljotresu.

U vreme SFRJ telefonske govornice nisu bile samo sredstvo komunikacije već i predmet državnog ponosa i – izuetno isplativ izvozni artikl

Koja je bila prva picerija u Beogradu? Odgovor na to pitanje nije baš najjasniji i danas. Ako pitate starije, najverovatnije ćete dobiti odgovor – “Snežana” u Knez Mihailovoj 50, otvorena 1976. godine. Ukoliko guglate – opet isto.

Nije mala stvar kada pored imena na uličnoj tabli neko postavi venac. To znači da iza slova još stoji i duh osobe kojoj su mnogi živi zahvalni i spremni da mu odaju poštu.

Nekadašnja slavlja imala su posebnu toplinu — jednostavna, skromna i prepuna iskrene radosti, okupljala su porodice i komšije na način koji danas retko viđamo. Rođendani, krštenja i porodični susreti bili su trenutci koji su se pamtili po mirisu domaće trpeze, glasnom smehu i spontanosti, a ne po dekoraciji ili skupim detaljima. Upravo ta jednostavnost i bliskost čine ta vremena dragocenim i razlog su što im se i danas s nostalgijom vraćamo

Naselje iz bajke, “Kućica u cveću” bilo je zamišljeno da bude u Beogradu na mestu koje se danas teško može smatrati toliko bajkovitim — u Velikom Mokrom Lugu.

I danas ih ima, ali nisu ni približno popularni kao u nekim prethodnim decenijama. Mnogo se drugih načina stvorilo da se na lutriji okuša sreća – od loto kombinacija do bingo listića.

U brzom i modernom svetu lako zaboravimo male navike koje su naši preci negovali, a koje su život činile jednostavnijim i srećnijim. Vraćanje tim praksama danas može doneti mir, radost i balans u svakodnevnicu.

Pre skoro dva veka Beograd je dobio svoju prvu bolnicu. To nije bila zgrada koja je kasnije podignuta u ulici Dżordža Vašingtona, već se nalazila razasuta po nekoliko gradskih kuća. A još veći problem u to vreme je bio – gde naći školovane lekare koji će lečiti narod?