U brzom i modernom svetu lako zaboravimo male navike koje su naši preci negovali, a koje su život činile jednostavnijim i srećnijim. Vraćanje tim praksama danas može doneti mir, radost i balans u svakodnevnicu.

Pre skoro dva veka Beograd je dobio svoju prvu bolnicu. To nije bila zgrada koja je kasnije podignuta u ulici Dżordža Vašingtona, već se nalazila razasuta po nekoliko gradskih kuća. A još veći problem u to vreme je bio – gde naći školovane lekare koji će lečiti narod?

Podela Beograda ranije je bila na rejone, a danas je najpoznatija ona na 17 gradskih opština ili jednostavna neformalna podela na “novi” i “stari” deo grada.

Senzacionalna vest u toplim junskim danima 1934. godine ustalasala je prestonicu: “Rasvetljen život i pronađeni naslednici milionera-prosjaka Mihaila Đ. Petrovića, nekada najzagonetnije ličnosti Beograda“!

Zašto Danilo Lazović nije u „Kafani besmrtnih“: iako je tumačio boemske uloge, bio je porodičan i izbegavao kafane — zato ga nema na slici

Farmaceuti… Eh, koliko danas zavisimo od njih! I koliko su nam bitni! I koliko su nas zadužili svojim otkrićima.

Nekadašnji Međunarodni aerodrom Beograd na Dojnom polju podno Bežanijske kose doživeo je u svojoj skoro 40-godišnjoj istoriji i značajnije posete od one 29. septembra 1936. godine, ali takvu užurbanost i nervozu kao tog dana – nije.

Možda su živele skromnije, ali su živele mudrije. Njihove reči i danas nas podsećaju da su najveće životne istine — najjednostavnije.

U noći dočeka Nove 1980. godine, Beograd je bio prekriven bajkovitim slojem snega – savršena scenografija za praznično veče. Sneg je padao neumorno, ali niko nije slutio da će ta idila vrlo brzo prerasti u jedno od najtežih zimskih iskušenja koje je prestonica, ali i ostatak zemlje, ikada doživeo.