Nekadašnja slavlja imala su posebnu toplinu — jednostavna, skromna i prepuna iskrene radosti, okupljala su porodice i komšije na način koji danas retko viđamo. Rođendani, krštenja i porodični susreti bili su trenutci koji su se pamtili po mirisu domaće trpeze, glasnom smehu i spontanosti, a ne po dekoraciji ili skupim detaljima. Upravo ta jednostavnost i bliskost čine ta vremena dragocenim i razlog su što im se i danas s nostalgijom vraćamo

Naselje iz bajke, “Kućica u cveću” bilo je zamišljeno da bude u Beogradu na mestu koje se danas teško može smatrati toliko bajkovitim — u Velikom Mokrom Lugu.

I danas ih ima, ali nisu ni približno popularni kao u nekim prethodnim decenijama. Mnogo se drugih načina stvorilo da se na lutriji okuša sreća – od loto kombinacija do bingo listića.

U brzom i modernom svetu lako zaboravimo male navike koje su naši preci negovali, a koje su život činile jednostavnijim i srećnijim. Vraćanje tim praksama danas može doneti mir, radost i balans u svakodnevnicu.

Pre skoro dva veka Beograd je dobio svoju prvu bolnicu. To nije bila zgrada koja je kasnije podignuta u ulici Dżordža Vašingtona, već se nalazila razasuta po nekoliko gradskih kuća. A još veći problem u to vreme je bio – gde naći školovane lekare koji će lečiti narod?

Podela Beograda ranije je bila na rejone, a danas je najpoznatija ona na 17 gradskih opština ili jednostavna neformalna podela na “novi” i “stari” deo grada.

Senzacionalna vest u toplim junskim danima 1934. godine ustalasala je prestonicu: “Rasvetljen život i pronađeni naslednici milionera-prosjaka Mihaila Đ. Petrovića, nekada najzagonetnije ličnosti Beograda“!

Zašto Danilo Lazović nije u „Kafani besmrtnih“: iako je tumačio boemske uloge, bio je porodičan i izbegavao kafane — zato ga nema na slici

Farmaceuti… Eh, koliko danas zavisimo od njih! I koliko su nam bitni! I koliko su nas zadužili svojim otkrićima.