Na današnji dan: Patentiran Bajerov aspirin, neizbežni deo svih kućnih apoteka

Na današnji dan pre 127 godina patentiran je Bajerov aspirin, verovatno najpoznatiji stanovnik kućnih apoteka širom planete.
Ne može se osporiti konstatacija sa zvaničnog sajta kompanije Bajer da je „aspirin važan lek već više od 125 godina zbog svojih izuzetnih svojstava ublažavanja bolova, kao i prevencije kardiovaskularnih bolesti“. Kao ni tvrdnja da je „izdržao test vremena i predstavlja odličan primer kako u nauci tako i u brendiranju“.

Poznat širom sveta

Aspirin je danas tipičan primer generalizacije brenda, robne marke koja je postala toliko snažna u percepciji potrošača da se njeno ime vezuje za celu grupu proizvoda. Kao što nije retkost da za pastu za obuću kažemo „imalin“, za pastu za zube „kalodont“, tako je uobičajeno da lek protiv bolova zovemo - aspirin. U našem regionu jedan od takvih primera brenda je „vegeta“, opšteprihvaćeni naziv za začin od sušenog povrća.
Sajt History podseća da je Bajer patentirao svoje lek tačno 6. marta 1899. godine. Aceltilsalicilna kiselina prvobitno je pravljena od hemikalije koja se nalazi u kori vrbe. U svom primitivnom obliku korišćena je vekovima, još od stare Grčke. Krajem 19. veka jedan zaposleni u Bajeru našao je način da stvori stabilan oblik leka koji je bio manje neprijatan za želudac od originalnog proizvoda. Kompanija je lek počela da distribuira lekarima, a ovi su ga davali pacijentima, mereći ga na grame.

Sramna nacistička epizoda

Istorija danas slavne kompanije nije uvek bila skroz ružičasta. Pravo na ime aspirin zadržala je u jednom broju zemalja, dok je u nekima procenjeno da se ime toliko odomaćilo kod potrošača da i druge fabrike mogu da lek prave pod istim imenom.
History nas podseća na najneslavniju epizodu fabrike Bajer iz vremena nacističke Nemačke. Fabrika je postala deo konglomerat IG Farben, koji je bio finansijsko srce Hitlerove države. Nakon Drugog svetskog rata zemlje pobednice su ponovo podelile IG Farben i Bajer je nastavio da radi kao samostalna kompanija.