Pre skoro dva veka Beograd je dobio svoju prvu bolnicu. To nije bila zgrada koja je kasnije podignuta u ulici Dżordža Vašingtona, već se nalazilarazasutapo nekoliko gradskih kuća. A još veći problem u to vreme je bio – gde naći školovane lekare koji će lečiti narod?
U početku je bio zaposlen tek jedan, uz nešto malo pomoćnog osoblja. Doduše, ni bolesnika nije bilo mnogo, i to su uglavnom bili siromašni jer su bogati imali dobru kućnu negu.
Doduše, i nadležnosti nad lečenjem su bile pomalo pomešane. U rad bolnice su bili umešani ministarstvo pravde, ministarstvo prosvete i ministarstvo unutrašnjih dela, pa je tako policija čak izdavala i upute za bolnicu!
Lekari su bili uglavnom Srbi i drugi Sloveni iz Austrije. Međutim, postojao je i jedan izuzetak: lekar koji je došao iz Švajcarske. I, ispostaviće se – nije se baš proslavio. Herman Vagner je bio dobar “fizikus“, umeo je lepo da sroči izveštaj, da se založi za bolnicu i, ponajviše, za sebe. Međutim, narav mu nije bila po volji vlasti. Trzavice od skoro prvog dana su obeležile njegov boravak u Srbiji.
Ovaj lekar stekao je prethodno iskustvo u sredinama gde je lečenje bilo luksuz: Rusija, Moldavija, Grčka, Turska…
U Srbiju je samostalno došao 1845. godine i obratio se knezu Aleksandru Karađorđeviću sa molbom da počne da radi u varoškoj bolnici. Molba mu je ispunjena i počeo je da leči stanovništvo februara 1846. godine.
Knez Aleksandar Karađorđević
Ipak, nije od početka dobro krenulo: crte ličnosti ovog lekara i njegov sudar sa domaćim mentalitetom i sredinom, najbolje mogu da se da vide u izveštaju koji je napravljen kada je njegovo ponašanje već bilo dozlogrdilo vlastima.
I pored toga, trebalo je vreme da ga se reše, jer nije imao ko da radi! Srećom, ubrzo je pristigao još jedan lekar, dr Ilarion Anđelković i dr Vagneru je nedugo zatim istekao ugovor, posle čega je napustio Srbiju.
Ovo je tzv. konduit lista iz 1848. godine s tipskim pitanjima i ocenama koje je za Hermana Vagnera dao upravnik Varoši. Iz ovih odgovora se vidi da je doktor Vagner imao svojih vrlina i mana, mada je ostalo do danas nerazjašnjeno da li je zbog nečeg drugog, osim naravi, na sebe navukao omrazu vlasti.
Koje jezike govori? – nemački, francuski, talijanski, grčki i turski;
Zna li Srbski govoriti, čitati i pisati i kako? – vrlo rđavo;
Raspituje li i ispituje pojavljivanje bolesti među meštanima? – Slabo;
Daje li propisane lekarske raporte? – Prilično
Na kojem jeziku i kako sočinjava te raporte? – Pomoću drugi na Srbskom;
Jeli točan u sastavljanju i davanju raporta po Sudejskoj struci? – kad oće tačan je;
Ideli bolestnicima koji ga zovu prilježno? – bogatima prilično a siromasima nikako;
Jeli prilježan i točan u kalamljenju kravlji boginja? – Slab;
Sočinjava li i uredno podnosi Protokole o kalamljenjima? – Podnosi;
Kakav je prema svojim bolestnicima i voobšte ljudima? – Priličan;
Kakav je prema svojim Predpostavljenima? – Priličan;
Ima li kakvi poroka? – Nema;
Ipak, dr Herman Vagner se založio da bolnica dobije hirurške instrumente i dodatne ljude pošto je previjanje rana za lekara bio neadekvatan posao (postojali su hirurzi i berberi). Zapravo, to je trebalo da se radi kada je pacijenata bilo mnogo, ali to nije bio slučaj u Beogradu. Vagneru se to izgleda nije radilo…
Jedan slučaj 16-godišnjeg dečaka iz Loznice koji je imao opasnu i ranu neprijatnog mirisa na nozi posebno je iznervirao nadležne.
Dr Vagner je, pozivajući se na pravila zapdne medicine možda i bio u pravu, ali nije bilo lepo. On je odbio da ga primi u bolnicu, jer bi lečenje bilo dugo i neizvesno, a za to vreme trebalo je da se leče i drugi pacijenti.
Trebalo je da ide u posebnu ustanovu za siromašne, koja nije postojala, a s takvom ranom niko nije želeo da ga primi u kuću. Ministar Ilija Garašanin nije dozvolio da šesnaestogodišnjak ostane nezbrinut, jer — čemu onda javna bolnica služi, ako ne za lečenje i teških bolesnika o kojima nema ko da se brine.
Tri godine nakon započinjanja posla u beogradskoj bolnici, u februaru 1849. Vagneru je istekao ugovor koji Opština beogradska nije htela da mu obnovi. Posebno što je već došao drugi lekar, Ilarion Anđelković iz Pančeva. Vagner napušta Srbiju i njegova dalja sudbina je ostala nepoznata.
