Ova jednostavna, ali zarazna igrica nastala je 1984. godine u tadašnjem Sovjetskom Savezu

Razvoj telefonije u Srbiji započeo je krajem 19. veka, kada je prvi telefonski aparat stigao u zgradu Ministarstva vojnog, a ubrzo potom, u prisustvu kralja Milana, izveden je prvi međugradski telefonski razgovor između Beograda i Niša. Ovaj trenutak, prepun simbolike, najavio je razvoj telekomunikacija u zemlji, koji će se tokom narednih decenija razvijati u pravcu savremenih digitalnih tehnologija.

Negde u avgustu 1924. godine, dok je Beograd još nosio tragove Velikog rata, a svet još nije slutio krizu koja dolazi, iznad telefonske centrale u Kosovskoj ulici – nestao je krov. Ne zbog oluje, već zbog razvoja. Glavni grad se širio, tražio više linija, više „halo“ momenata, više povezanosti.

“Na našem telegrafu izmestila se juče žica i preko Save, pa je tako naš glavni grad sada skopčan telegrafskom vezom sa Zemunom, a preko ovoga i sa ostalim glavnim gradovima Evrope. Od danas u Beograd već mogu stizati telegrafske, a i obratno odavde ići kako državne tako i privatne depeše“.

Za sve što je bilo javno u nekadašnjoj državi, “Jugii” kako smo joj tepali ponekad, vezivale su se neverovatne priče kroz koje ste mogli da skenirate duh neposlušnog, nevaspitanog, domišljatog i katkad tvrdoglavog i pomalo zlobnog pripadnika radnog naroda., kako su tad funkcioneri nazivali građane.

Ako u Beogradu ugledate petocifren broj na zidu ili fasadi, nemojte ga odmah zaobići — možda ste upravo naleteli na lokalni potpis. Poštanski, pozivni, fiksni brojevi, pa čak i brojevi autobuskih linija — svi oni čine nevidljivu, ali prepoznatljivu mrežu koja govori gde pripadate.

Danas kada karticu za mobilni telefon kupujemo na trafici, a fiksni telefon dobijemo čim uplatimo novac na račun “Telekoma”, deluje potpuno neverovatno da se nekada na telefonski priključak čekalo po nekoliko meseci, pa čak i godina.

Poznati u gradskom žargonu kao „Banane“, prvi moderno dizajnirani telefoni sa tastaturom ugrađenom direktno u slušalicu postali su pravi hit u Beogradu tokom osamdesetih godina. Njihov futuristički izgled i praktičnost osvojili su grad i ušli u legendu kao simbol jednog posebnog vremena.

Tebra, druže, svašta nešto, samo lagano… Ovo su toliko zvučne žargonske reči da su postale gotovo poštapalice. A već odavno svi znamo ko su panduri, šta je tezga, ko su danas buržuji pa čak i ko su bili ridžovani.