Pre otprilike 100 godina, početkom 1920-ih, nije bilo televizije, interneta, društvenih mreža, pa čak ni radija u svakom domu. Ako ste želeli da saznate šta se događa u svetu, morali ste da sačekate da vest do vas stigne.
Danas nam je dovoljno da otključamo telefon i za nekoliko sekundi saznamo šta se događa na drugom kraju sveta. Pre jednog veka, vest je imala sasvim drugačiji put, put od štamparije i novinskog papira, preko radija i bioskopskih žurnala, pa sve do ljudi koji su je čekali kod kuće.
Shutterstock
Novine su bile prozor u svet
Početkom 20. veka, dnevne novine bile su jedan od najvažnijih izvora informacija. Ljudi su ih kupovali od prodavaca na ulici i čitali kod kuće, u kafanama ili na javnim mestima. Jedan primerak često bi prošao kroz ruke više ljudi, novine su se pozajmljivale, delile i prepričavale.
Posebno su bile važne naslovne strane, koje su privlačile pažnju prolaznika i često bile prvi kontakt sa najnovijim događajima. Ako je vest bila velika, nije ostajala samo na papiru, a vrlo brzo bi postala tema razgovora.
Shutterstock
A onda je stigao radio
Tokom 1920-ih i 1930-ih radio je počeo da menja način na koji ljudi prate događaje. Glas spikera mogao je da stigne direktno u domove i prenese vest mnogo brže nego što je to bilo moguće putem štampanih izdanja.
Po prvi put, veliki broj ljudi mogao je da čuje istu informaciju gotovo istovremeno. Radio je zato postao posebno važan u trenucima velikih političkih događaja, kriza i ratova.
Shutterstock
Ali nije svaka vest dolazila iz novina ili sa radija
Veliki deo informacija putovao je od čoveka do čoveka.
Vest se mogla čuti od komšije, trgovca, poštara, na pijaci ili u kafani. Ljudi su prepričavali ono što su čuli, a neke informacije putovale su gradom neverovatnom brzinom. Naravno, što se više prepričavala, veća je bila mogućnost da se promeni ili pomeša sa glasinama.
Kafana je tako, osim mesta za razgovor i druženje, bila i svojevrsno informativno čvorište.
Shutterstock
Telegram je bio za vesti koje nisu mogle da čekaju
Kada je bilo potrebno brzo poslati važnu informaciju na udaljeno mesto, telegram je bio jedno od najbržih rešenja. Poruka je bila kratka i precizna, pa se svaka reč pažljivo birala.
Za razliku od pisma, koje je moglo da putuje danima, telegram je omogućavao da važna poruka stigne znatno brže. Zato su se njime slale poslovne, državne, ali i važne porodične vesti.
Shutterstock
A onda su bioskopi počeli da prikazuju svet
Pre televizije, ljudi nisu mogli svakodnevno da gledaju snimke događaja iz drugih gradova i zemalja. Zato su filmski žurnali imali posebno mesto.
Pre glavnog filma prikazivani su kratki prilozi o važnim događajima - političarima, sportskim takmičenjima, ratovima, državnim posetama i poznatim ličnostima. Za publiku je to bio jedan od retkih načina da vidi ono o čemu je prethodno samo čitala ili slušala.
Shutterstock
Televizija je potom promenila ritam
Od sredine 20. veka televizija postaje sve važniji deo svakodnevnog života. Vest više nije bila samo tekst koji treba pročitati ili glas koji treba saslušati, događaji su mogli da se gledaju.
Televizijski dnevnici postali su deo večernje rutine, a porodice su se okupljale oko televizora kako bi saznale šta se tog dana dogodilo.
Danas više ne čekamo vest, vest čeka nas!
Od novina koje su stizale jednom dnevno, preko radija, telegrama i televizijskih dnevnika, do interneta, društvenih mreža i notifikacija koje stižu gotovo istog trenutka kada se događaj odvija.
Način na koji saznajemo informacije promenio se iz temelja.
