Era straha od “zla u žici”
Dimitrijević je procenio da Beograd za početak može dobiti oko 150 telefonskih pretplatnika
Pretraga po parametru: telegraf
Telefon kao adut Jugoslavije u međunarodnoj politici
U vreme SFRJ telefonske govornice nisu bile samo sredstvo komunikacije već i predmet državnog ponosa i – izuetno isplativ izvozni artikl
Sprava koja je donela telekomunikacije u Srbiju
“Na našem telegrafu izmestila se juče žica i preko Save, pa je tako naš glavni grad sada skopčan telegrafskom vezom sa Zemunom, a preko ovoga i sa ostalim glavnim gradovima Evrope. Od danas u Beograd već mogu stizati telegrafske, a i obratno odavde ići kako državne tako i privatne depeše“.
Prvi telefonski imenik Kraljevine i bahatost tadašnjih ministara
Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.
Kako je telegraf doneo revoluciju u komunikacijama Srbije
Petnaestog marta 1855. godine, „Srbske novine“ su objavile vest koja je označila početak jedne sasvim nove ere za Srbiju. Beograd je tog dana dobio telegrafsku vezu sa Zemunom, a samim tim i sa ostatkom Evrope. Domaće i strane depeše mogle su od tada nesmetano da se šalju i primaju — brzo i tačno.
Pometnja zbog telefonije “na velikom odstojanju”
Udarna vest u leto 1926. godine bila je „telefonija na velikom odstojanju“! Tome su se posvećivale naslovne strane beogradske štampe, a narod je prepričavao ono što je čitao, dodajući svemu tome kako svoje oduševljenje, tako i – strah. Sve je zavisilo ko kako tumači „razvoj i usvršavanje električnog telefona, naročito telegrafa bez žica“.
