Lilijan Gilbret – zaslužna za kuhinju kakvu danas poznajemo

Svako ko danas uđe u svoju kuhinju podrazumeva da su tu, na dohvat ruke, i sudopera, i radna površina, i frižider. Da je rerna na odgovarajućoj visini, a prostor u frižideru organizovan i pristupačan. Tako je logično i valjda je uvek bilo tako.

Međutim, činjenice kažu da nije bilo. Može se prilično precizno locirati kada je nastala moderna kuhinja kakvu znamo, a možemo se slobodno i zahvaliti osobi koja je za to najzaslužnija: Amerikanka Lilijan Gilbret.

Psiholog, a inženjer

Do početka 20. veka, kada je i Lilijan živela, domaćinstvo je bilo uređeno nasumično. Uređaje smo postavljali gde za njih ima mesta, bez posebnog plana i sistema. Rezultat je bila velika dezorganizacija. Domaćice, a ovde je gotovo isključivo reč o njima, prelazile su kilometre i kilometre, naprezale leđa, ruke i noge, kako bi u neodgovarajućim uslovima obavile sve što jedno domaćinstvo traži.

Lilijan Gilbret bila je žena izuzetnog obrazovanja, sa doktoratom iz psihologije. Udata za Frenka Gilbreta, ravnopravno je učestvovala u zajedničkoj firmi. Oboje su bili uspešni industrijski inženjeri, pionirski se baveći efikasnošću poslovanja i upravljanjem vremenom. Sa znanjem koje je imala iz psihologije, Lilijan je među prvima postavljala pitanje uslova u kojima se posao obavlja, zamora i potrošnje radnika na radnom mestu.

Odlazak oca porodice

Gilbretovi su imali čak dvanaestoro dece. Porodični život delovao je gotovo idilično, sve dok, 1924. godine, otac porodice nije iznenada umro od srčanog udara u 55. godini. Briga o čitavom tucetu dece uzrasta od dve do 19 godina pala je na leđa majke.

Da stvar bude gora, iako su Frenk i Lilijan ravnopravno nosili porodičnu firmu, činjenica je da se njeno ime malo pojavljivalo. Žena u biznisu u to doba nije donosila konkurentsku prednost. Kada je Frenk iznenada preminuo većina klijenata otkazala je ugovore, samohrana majka sa buljukom klinaca uz sebe morala je da traži novi put.

Kuhinja u domu Gilbretovih bila je kao i sve kuhinje tog doba: neefikasna, nesređena, posebno sa tako brojnim domaćinstvom. Lilijan se, sa svojim inženjerskim znanjem, a domaćičkim iskustvom, posvetila rešavanju svakodnevnih kućnih problema, onih koje pretežno muškoj inženjerskoj zajednici nisu bili ni bliski, ni zanimljivi. Iz tog rada nastaće neka od revolucionarnih rešenja bez kojih je danas nezamisliva svakodnevnica ogromne većine čovečanstva.

Kuhinjsko "sveto trojstvo"

Na Ženskoj izložbi 1929. godine predstavljena je ta praktična kuhinja. Lilijan ju je postavila na „svetom trojstvu“ uređenja doma koje važi i danas: kružni tok kretanja, blizina ključnih elemenata i ujednačena, praktična visina. Šporet, sudopera i frižider morali su biti blizu, a visina elemenata i radne površine takva da ne traži previše saginjanja domaćice. I sada je sve izgledalo logično. Nastala je kuhinja izrađena od elemenata, od kojih svaki ima svoju funkciju, karakteristike i optimalnu poziciju.

Inženjerski, ali i domaćički mozak Gilbretove išao je i dalje. Frižideri su bili prepuni namirnica, ako napravimo police u vratima dobićemo dodatni prostor za odlaganje. Nezgodno je bacati đubre ako svaki put moraš da se sagneš, a pritom su ti ruke prepune – zašto kanta ne bi imala pedalu za otvaranje poklopca? I tako redom.

Kućna logistika

Lilijan Gilbret je doživela duboku starost, umrla je u 94. godini od moždanog udara. U zrelom dobu može se reći da je dobila zasluženo priznanje za svoj inovatorski i pionirski rad. Možda je zaslužila i više. Do njene pojave kuhinja je bila mesto na kojem su žene trošile sate i sate, prelazile kilometre; zahvaljujući njoj svet je shvatio da kuhinja traži organizaciju kao i svaki proizvodni sistem, traži efikasno upravljanje vremenom i prostorom. Uostalom, bar je Lilijen znala da podizanje dvanaestoro dece traži logistiku jednaku kompanijskoj.