Sve je više gojaznih osoba i gojaznost postaje ozbiljna zdravstvena pretnja sa kojom se suočavamo. U 2016. godini, više od 1,9 milijardi odraslih osoba je imalo prekomernu težinu, a njih 600 miliona je bilo gojazno. Procenjeno je i da je u 2020. godini, više od 38 miliona dece mlađe od 5 godina imalo prekomernu težinu i da taj broj i dalje raste.
Da li ste u riziku od nastanka infarkta miokarda, odnosno srčanog udara? Ili neke druge kardiovaskularne bolesti? Već dugo znamo da postoje faktori koji povećavaju rizik, kao što su: visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i fizička neaktivnost.
Živimo u svetu prepunom nasilja. Ono se propagira na svakom koraku, sa televizijskih ekrana, na raznim rijaliti programima, na internetu, svedoci smo nasilja na javnom mestu, u porodicama i kao društvo smo postali neosetljivi. Koliko su deca danas izložena nasilju i kakav uticaj izloženost nasilju ima na njih, posebno na devojčice? Kako je u svetu, a kako kod nas?
Hipertenzija predstavlja veliki javno-zdravstveni problem u svim zemljama sveta, pa tako i u Srbiji. U Srbiji, Na uzorku od 14.422 ispitanika starijih od 15 godina, pokazalo se da njih 33,1% je imalo prehipertenziju, a njih 49,3% hipertenziju. Samo 57,8% ispitanika koje su imale povišen krvni pritisak je uzimalo terapiju za smanjenje krvnog pritiska, a od onih koji su na antihipertenzivnoj terapiji samo njih 35,2% je imalo vrednosti krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti.
Gojaznost dece je sve veći problem u svetu, pa i u Republici Srbiji. Prema studiji koju je sprovela SZO, a koja se odnosi na praćenje gojaznosti kod dece, učestalost prekomerne telesne težine i gojaznosti kod dece starosti 7 do 9 godina u Srbiji, porasla je sa 30,7% u 2015. na 34,8% u 2019.
Nedavna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Science“ otkrila je da su osobe koje su bile izložene ograničenom unosu šećera tokom ranih godina života imale znatno manje šanse da razviju dijabetes i visok krvni pritisak kasnije u životu.
Šta je to treća smena Ili noćni rad? I da li uopšte ima bilo kakav uticaj, pozitivan ili negativan, na naše zdravlje.
Koliko puta smo uhvatili sebe da jedemo kasno uveče? Ili završimo kasno sa poslom i dođemo gladni kući ili nam večernje grickalice prijaju uz film koji gledamo do kasno u noć. Većina nas zna da to i nije zdrava navika, ali zbog čega i koliko je loše uzimati hranu kasno uveče?
Sveobuhvatna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „The Lancet Diabetes and Endocrinology“ otkrila je da je konzumiranje prerađenog i neprerađenog crvenog mesa povezano sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 [1]. Studija je analizirala podatke čak 1,97 miliona učesnika iz dvadeset različitih zemalja i pruža najjače dokaze do sada o povezanosti konzumiranja mesa i nastanka dijabetesa tipa 2.
