Pretraga po parametru: dijabetes

Hipertenzija predstavlja veliki javno-zdravstveni problem u svim zemljama sveta, pa tako i u Srbiji. U Srbiji, Na uzorku od 14.422 ispitanika starijih od 15 godina, pokazalo se da njih 33,1% je imalo prehipertenziju, a njih 49,3% hipertenziju. Samo 57,8% ispitanika koje su imale povišen krvni pritisak je uzimalo terapiju za smanjenje krvnog pritiska, a od onih koji su na antihipertenzivnoj terapiji samo njih 35,2% je imalo vrednosti krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti.

Gojaznost dece je sve veći problem u svetu, pa i u Republici Srbiji. Prema studiji koju je sprovela SZO, a koja se odnosi na praćenje gojaznosti kod dece, učestalost prekomerne telesne težine i gojaznosti kod dece starosti 7 do 9 godina u Srbiji, porasla je sa 30,7% u 2015. na 34,8% u 2019.

Nedavna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Science“ otkrila je da su osobe koje su bile izložene ograničenom unosu šećera tokom ranih godina života imale znatno manje šanse da razviju dijabetes i visok krvni pritisak kasnije u životu.

Šta je to treća smena Ili noćni rad? I da li uopšte ima bilo kakav uticaj, pozitivan ili negativan, na naše zdravlje.

Koliko puta smo uhvatili sebe da jedemo kasno uveče? Ili završimo kasno sa poslom i dođemo gladni kući ili nam večernje grickalice prijaju uz film koji gledamo do kasno u noć. Većina nas zna da to i nije zdrava navika, ali zbog čega i koliko je loše uzimati hranu kasno uveče?

Sveobuhvatna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „The Lancet Diabetes and Endocrinology“ otkrila je da je konzumiranje prerađenog i neprerađenog crvenog mesa povezano sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 [1]. Studija je analizirala podatke čak 1,97 miliona učesnika iz dvadeset različitih zemalja i pruža najjače dokaze do sada o povezanosti konzumiranja mesa i nastanka dijabetesa tipa 2.

Karcinom žučnih puteva ili holangiocelularni karcinom (CCC) je maligni tumor koji nastaje iz epitelnih ćelija žučnih puteva (bilijarnog trakta). Žučni putevi su „kanali“ koje transportuju žuč iz jetre do žučne kese i creva. Iako relativno redak, holangiokarcinom je ozbiljna bolest koja se uglavnom dijagnostikuje kasno, jer u ranoj fazi često ne izaziva specifične simptome.

Procenjuje se da 350 miliona ljudi u svetu živi sa poremećajem štitaste žlezde, dok čak 60 odsto njih ostaje nedijagnostikovano, zbog čega veštačka inteligencija može dovesti do preciznijeg postavljanja dijagnoze i personalizacije plana lečenja, rečeno je danas na konferenciji Srpskog tiroidnog društva u okviru Međunarodne nedelje štitaste žlezde.

Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.