Za sve što je bilo javno u nekadašnjoj državi, “Jugii” kako smo joj tepali ponekad, vezivale su se neverovatne priče kroz koje ste mogli da skenirate duh neposlušnog, nevaspitanog, domišljatog i katkad tvrdoglavog i pomalo zlobnog pripadnika radnog naroda., kako su tad funkcioneri nazivali građane.
Ako u Beogradu ugledate petocifren broj na zidu ili fasadi, nemojte ga odmah zaobići — možda ste upravo naleteli na lokalni potpis. Poštanski, pozivni, fiksni brojevi, pa čak i brojevi autobuskih linija — svi oni čine nevidljivu, ali prepoznatljivu mrežu koja govori gde pripadate.
Poznati u gradskom žargonu kao „Banane“, prvi moderno dizajnirani telefoni sa tastaturom ugrađenom direktno u slušalicu postali su pravi hit u Beogradu tokom osamdesetih godina. Njihov futuristički izgled i praktičnost osvojili su grad i ušli u legendu kao simbol jednog posebnog vremena.
Tebra, druže, svašta nešto, samo lagano… Ovo su toliko zvučne žargonske reči da su postale gotovo poštapalice. A već odavno svi znamo ko su panduri, šta je tezga, ko su danas buržuji pa čak i ko su bili ridžovani.
Bio je to običan telefonski razgovor usred gradske gužve — ali zapravo ni najmanje običan. Tog dana je načinjena prekretnica koja je, iako se posledice nisu odmah osetile, promenila tok čovečanstva. Pet decenija kasnije, taj poziv i dalje odjekuje.
U Podgorici je održano osmo po redu takmičenje srednjoškolaca u programiranju, koje organizuju Telekom Srbija, m:tel BiH i m:tel Crna Gora. Takmičenje, poznato kao Regionalni app izazov, okuplja najtalentovanije mlade programere iz regiona, a ove godine su se u finalu predstavili timovi iz tri zemlje.
Nije to bila neka naučna fantastika, ali tamo negde u egzotičnim devedesetim, kad su sve novotarije sa Zapada bile retkost i prestiž, pojavio se on. Pejdžer. Prva "prenosiva" komunikacija koja nije fiksni telefon. I to je bio pravi hit! Posebno među beogradskim šmekerima. Nosiš pejdžer? E, onda si neko i nešto.
Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.
Udarna vest u leto 1926. godine bila je „telefonija na velikom odstojanju“! Tome su se posvećivale naslovne strane beogradske štampe, a narod je prepričavao ono što je čitao, dodajući svemu tome kako svoje oduševljenje, tako i – strah. Sve je zavisilo ko kako tumači „razvoj i usvršavanje električnog telefona, naročito telegrafa bez žica“.
