Aplikacije su odnele prevagu – nema onoga “Halo, halo…”, već “klik-klik“, a na ekranu vam se pojavi broj vozila, njegova ruta, GPS lokacija. Aplikacije su tako zaista prava revolucija u saobraćaju.
Sve do pojave tableta i mobilnih telefona, istorija odnosa klijent-taksi bila je poprilično – dosadna. Jedina velika prekretnica bilo je uvođenje radio stanica u vozilima 1970. godine, jer su omogućavale da vam dispečar u centrali taksija preusmeri najbliže vozilo.
Kaldrma
Svi taksisti koji su imali radio aparat tako su bili umreženi. Od 1976. godine i privatni taksi prevoznici dobijaju dozvolu od države da imaju radio stanice u vozilima. Ali, kada se vozite njima čuli biste gomilu glasova koji se javljaju preko stanice. To je bilo malo iritantno, ali jedino moguće rešenje, pošto je frekvencija bila zajednička, a poziva u “dvomilionskom gradu” mnogo.
Čuli biste dispečara: Vožnja od ulice... A onda je najbliži taksista trebalo da se javi.
Međutim, nekada slobodnog vozila nije bilo u blizini, pa se poziv ponavljao.
A kako je bilo pre pojave tih radio prijemnika u vozilima taksista? Još teže!
I tada vam je za poziv bio potreban telefon. Međutim, umesto centralizovanog dispečerskog centra svaka taksi stanica imala je svoj broj telefona. Deluje poprilično jednostavno, pozovete najbližu taksi stanicu, a onda prvo vozilo dođe do vas. U Beogradu je u jednom trenutku, krajem 1970-tih bilo čak 65 taksi stanica sa svojim brojem telefona.
Morali ste dobro da poznajete grad da biste znali koju stanicu da zovete i da verujete vozaču da se neće predomisliti.
Spisak svih taksi stanica objavljivan je u novinama i to su bili zaista najvažniji telefoni koji su vam uvek bili potrebni! Zanimljivo je da su postojale i stanice za teretni taksi.
Druga opcija je bila da otpešačite do taksi stanice, a treća, ona najzanimljivija koju smo tako lako zaboravili – “kvaka”. Dovoljno je bilo da sa trotoara mahnete taksisti ako vidite da vozi prazan i on bi vas “pokupio“. E sad, to je otvaralo vrata velikim prevarama, divljim taksistima i opasnim anonimnim putnicima.
Aplikacije su nas malo odaljile, nema više komunikacije, nema više: “Dobar dan, molim vas…” ali ipak pružaju veću sigurnost da nećete biti prevareni, jer znate ko vas vozi i vožnju s punim pravom možete da platite karticom.
Upravo zato, kada je saobraćaj u pitanju, aplikacije “kidaju“.
