Pretraga po parametru: telo

Proteini su važna grupa namirnica u našoj ishrani. Iako mnogi unos proteina vezuju za sportiste, za teretane i izgradnju mišića, njegova uloga u organizmu je mnogo veća. Oni su ne samo gradivni blokovi naših mišića, kostiju i organa, već deluju i kao enzimi učestvuju u brojnim reakcijama, kao nosači prenose molekule i jone kroz ćelijsku membranu, mogu da deluju kao hormoni, učestvuju u procesima ćelijske signalizacije i imaju brojne druge funkcije. S obzirom da se proteini stvaraju od aminokiselina, a da neke od njih moramo da dobijemo iz hrane, jasno je da je unos proteina od veoma velike važnosti za nas.

Automobil je danas uleteo u kafić kod Sportskog centra "Milan Gale Muškatirović", prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

Novi lek kompanija AstraZeneca i Daiči Sankjo u kombinaciji s pertuzumabom smanjio je rizik od progresije bolesti ili smrti za 44 odsto u poređenju sa THP kao prvom linijom terapije kod pacijenata sa karcinomom dojke u okviru kliničkog ispitivanja, navedeno je u saopštenju kompanija.

Srpsko zdravstvo je u beogradskoj specijalnoj bolnici iz oblasti nuklearne medicine Ospita diagnostics dobilo prvi PET/CT skener u privatnoj praksi, kojim je moguće obaviti pregled i otkriti tumore u najranijoj fazi.

Najmanje 21 osoba je poginula, a desetak se vodi kao nestalo u poplavama koje su danas zahvatile Nigeriju posle obilne kiše, saopštila je lokalna služba za vanredne situacije.

Mošti Svetog Save, odnosno ruka svetitelja iz Mileševe, stigle su danas u Vaznesenjski hram u Beogradu i sutra će biti deo Spasovdanske litije, koju će predvoditi patrijarh srpski Porfirije.

U vremenu kada su police prepune "zdravih" grickalica, proteinskih čokoladica i fit kolača bez rafinisanog šećera, logično se nameće pitanje: da li zaista postoji nešto što bismo mogli nazvati zdravim šećerom? Kao i većina jednostavnih pitanja u ishrani, i ovo ima komplikovan odgovor.

Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.

Dok medicina već decenijama posmatra telo kao sistem, sve je više dokaza da emocije ne možemo isključiti iz te jednačine. Hronični stres, neizrečena tuga, potisnut bes – sve su to faktori koje naš imuni sistem ne ignoriše. Naprotiv, on ih beleži. I reaguje.