Pretraga po parametru: sanu

Dugogodišnji naučni istraživač dr Antun Balaž, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), preminuo je iznenada 4. jula u 53. godini, saopštio je danas Institut za fiziku u Beogradu.

Osnovni sud u Prištini objavio je pisanu prvostepenu presudu protiv Nedeljka Spasojevića, Marka Rošića, Dragiše Markovića i Žarka Jovanovića, osuđenih na više od 22 godine zatvora, proglašavajući ih krivim za pripadnost kriminalnoj grupi i pomaganje u ubistvu Olivera Ivanovića pre sedam godina u Kosovskoj Mitrovici, prenosi danas RTS.

Arheološki lokalitet "Štolna-Pištak", koji predstavlja naselje iz neolitskog perioda i pripada vinčanskoj kulturi, direktno je ugrožen i oštećen proširenjem deponije u Aleksincu s južne strane, dok je sa severne strane ugrožen kompleksom rudarskog okna, navode iz Zavoda za zaštitu spomenika Niš, prenose Južne vesti.

Gostujuća izložba Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) "Uroš Predić i njegova dela u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti", autorke Jelena Mežinski Milovanović, biće otvorena u četvrtak, 8. maja, u 20 sati, u Gradskoj galeriji "Mostovi Balkana" u Kragujevcu, saopštila je danas SANU.

Austrijski tim za uklanjanje eksplozivnih naprava iz sastava Kfora je danas izveo kontrolisanu detonaciju bombe teške 250 kilograma, pronađene 26. aprila u blizini reke u Kačaniku.

Naslednici kompozitora, akademika i univerzitetske profesorke Isidore Žebeljan saopštili su danas da zahtevaju da se njeno ime, dela, citati, fotografije i njena muzika potpuno uklone iz programa manifestacije "Zrenjanin-prestonica kulture Srbije".

Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) saopštio je danas da sa dubokom zabrinutošću prati dramatičan porast napetosti na društvenoj i političkoj sceni, dok Akademski odbor za visoko obrazovanje moli sve aktere da prekinu sa iskrivljavanjem činjenica i usijanom i pretećom retorikom.

Institut za dečju književnost saopštio je večeras da je nagradu "Aleksandar Vučo" za 2023/2024. godinu dobio Dušan Đurđev za knjigu "Dekamoron", u izdanju novosadskog "Prometeja".

Mobilni telefon je zapravo mikroračunar, iako ga niko ne naziva kompjuterom, dok je njegov procesor moćniji od bilo kog desktop računara iz prve decenije 2000-ih. Podrazumeva se da telefon ima barem dve, a idealno 3, 4 ili čak 5 kamera. Uz njega možeš sve – dopisivati se, razgovarati s nekim, brojati kalorije, čitati knjige, pregledati mape i koristiti navigaciju, dok u trenutku možeš podeliti svoju novu sliku sa stotinama prijatelja... A početkom 21. veka, mobilni telefon je bio – još uvek samo telefon.