Koliko puta smo uhvatili sebe da jedemo kasno uveče? Ili završimo kasno sa poslom i dođemo gladni kući ili nam večernje grickalice prijaju uz film koji gledamo do kasno u noć. Većina nas zna da to i nije zdrava navika, ali zbog čega i koliko je loše uzimati hranu kasno uveče?
Usluge koje imaju za cilj poboljšanje mentalnog zdravlja zaposlenih su sve prisutnije u mnogim kompanijama. U svetu, ova industrija vredi milijarde dolara, ali i u mnogim kompanijama u Srbiji obezbeđivanje ovakvih i drugih benefita (kao što su zdravstveni pregledi, besplatne članarine u teretanama) za zaposlene, postala je najvažnija aktivnost mnogih službi ljudskih resursa u kompanijama.
Proteini su važna grupa namirnica u našoj ishrani. Iako mnogi unos proteina vezuju za sportiste, za teretane i izgradnju mišića, njegova uloga u organizmu je mnogo veća. Oni su ne samo gradivni blokovi naših mišića, kostiju i organa, već deluju i kao enzimi učestvuju u brojnim reakcijama, kao nosači prenose molekule i jone kroz ćelijsku membranu, mogu da deluju kao hormoni, učestvuju u procesima ćelijske signalizacije i imaju brojne druge funkcije. S obzirom da se proteini stvaraju od aminokiselina, a da neke od njih moramo da dobijemo iz hrane, jasno je da je unos proteina od veoma velike važnosti za nas.
Novi lek kompanija AstraZeneca i Daiči Sankjo u kombinaciji s pertuzumabom smanjio je rizik od progresije bolesti ili smrti za 44 odsto u poređenju sa THP kao prvom linijom terapije kod pacijenata sa karcinomom dojke u okviru kliničkog ispitivanja, navedeno je u saopštenju kompanija.
Sveobuhvatna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „The Lancet Diabetes and Endocrinology“ otkrila je da je konzumiranje prerađenog i neprerađenog crvenog mesa povezano sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 [1]. Studija je analizirala podatke čak 1,97 miliona učesnika iz dvadeset različitih zemalja i pruža najjače dokaze do sada o povezanosti konzumiranja mesa i nastanka dijabetesa tipa 2.
Svi znamo da pubertet, danas, počinje ranije nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija. U krajnjoj liniji, možemo da poredimo kada je pubertet počeo kod nas, a kada kod naše dece. Ali prvo šta je to pubertet? Njega možemo da definišemo kao doba kada deca postaju seksualno zrela i kod devojčica on počinje između 10 i 14 godine, a kod dečaka između 12 i 16 godine. U okviru puberteta dolazi do razvoja sekundarnih polnih karakteristika – kod devojčica počinju da rastu grudi i pojavljuje se maljavost, dok se menstruacija pojavljuje kasnije. Kod dečaka pojavom maljavosti, rastom testisa i penisa, rastom mišića, dok glas postaje dublji. I kod devojčica i kod dečaka se najčešće javljaju akne koje predstavljaju veliki problem deci tog uzrasta.
Grupa nastavnika, saradnika i istraživača Filozofskog fakulteta u Beogradu danas se ogradila od dela dokumenta koji je Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu poslao studentskim plenumima koji sugeriše da su studenti odgovorni za mogući gubitak školske godine, podeljenost univerzitetske zajednice ili opstanak Univerziteta.
Novosadska pacijentska organizacija "Hrabriša", posvećena ultra retkim neurotransmiterskim bolestima, jedina je u ovom delu sveta dobila podršku fondacije Čen Zakerberg, koju su osnovali vlasnik Meta platforme Mark Zakerberg i profesorka Prisila Čen, saopštila je danas ta organizacija.
Profesori Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu voziće danas od 17 časova sopstvenim automobilima studente koji žele da prisustvuju osamnaestočasovnom protestu "Studentski edikt" u subotu u Nišu.
