Pretraga po parametru: istraživači

Potpuni haos je nastao pre nedelju dana, kada je saopšten apstrakt studije (koja još nije objavljena) i koja povezuje povremeno gladovanje sa većim rizikom umiranja od bolesti srca.

Živimo u svetu prepunom nasilja. Ono se propagira na svakom koraku, sa televizijskih ekrana, na raznim rijaliti programima, na internetu, svedoci smo nasilja na javnom mestu, u porodicama i kao društvo smo postali neosetljivi. Koliko su deca danas izložena nasilju i kakav uticaj izloženost nasilju ima na njih, posebno na devojčice? Kako je u svetu, a kako kod nas?

Biološke nauke doživljavaju revoluciju zahvaljujući novim metodama sekvenciranja DNK koje omogućavaju brže i jeftinije očitavanje genoma.

Svi znamo za zdravstvene koristi fizičke aktivnosti. Ali da li možemo da preteramo sa vežbanjem? Odnosno da li možemo da dođemo do tačke gde bi vežbanjem mogli da anuliramo zdravstvene koristi ili čak da ono postane štetno.

Nova studija je otkrila značajnu vezu između nenamernog gubitka težine i povećanog rizika od dijagnoze karcinoma u narednoj godini. Ova veza je posebno jaka za određene tipove karcinoma, uključujući one gornjeg gastrointestinalnog trakta, hematološkog sistema, kolorektalnog karcinoma i karcinoma pluća. Međutim, ovaj povećani rizik se nije odnosio na neke druge vrste karcinoma poput karcinoma dojke, genitourinarnog sistema, mozga ili kože, kao što je maligni melanom.

Nedavna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Science“ otkrila je da su osobe koje su bile izložene ograničenom unosu šećera tokom ranih godina života imale znatno manje šanse da razviju dijabetes i visok krvni pritisak kasnije u životu.

U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta Nortvestern (Northewestern) su uspešno potvrdili validnost teorije socijalne ravnoteže koju je Fric Hajder postavio pre skoro 80 ​​godina.

Koliko puta smo uhvatili sebe da jedemo kasno uveče? Ili završimo kasno sa poslom i dođemo gladni kući ili nam večernje grickalice prijaju uz film koji gledamo do kasno u noć. Većina nas zna da to i nije zdrava navika, ali zbog čega i koliko je loše uzimati hranu kasno uveče?

Usluge koje imaju za cilj poboljšanje mentalnog zdravlja zaposlenih su sve prisutnije u mnogim kompanijama. U svetu, ova industrija vredi milijarde dolara, ali i u mnogim kompanijama u Srbiji obezbeđivanje ovakvih i drugih benefita (kao što su zdravstveni pregledi, besplatne članarine u teretanama) za zaposlene, postala je najvažnija aktivnost mnogih službi ljudskih resursa u kompanijama.