Razvoj telefonije u Srbiji, od prvih koraka krajem 19. veka, odnosno 1883. kada je u zgradu Ministarstva vojnog stigao prvi telefonski aparat i nedugo potom prvog međugradskog razgovora između Beograda i Niša u prisustvu kralja Milana, pa do savremenih digitalnih tehnologija, obeležen je i jednim neuobičajenim, ali upečatljivim fenomenom – telefonskim koncertima.
Kompanija Telekom Srbija odobrila je dividendu u ukupnom bruto iznosu od 2,24 milijarde dinara, što iznosi 2,80 dinara bruto po akciji.
Prema podacima Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel), Telekom Srbija zabeležio je najveći broj prenetih brojeva u fiksnoj mreži tokom trećeg kvartala ove godine. U mrežu ovog operatora preneto je ukupno 1.710 brojeva.
Telekom Srbija očekuje da sredinom novembra dobije dozvolu za početak poslovanja na američkom tržištu, najavio je generalni direktor kompanije Vladimir Lučić gostujući u emisiji „Jutro je“ na Prvom programu Radio Beograda.
Prve jugoslovenske generacije učenika srednjih škola koje su krenule da odrastaju uz računare (doduše ne baš kao danas, da svako ima svoj kompjuter, telefon ili konzolu za video igrice), suočile su se sa velikim problemom: srednjoškolci su znali o tim spravama mnogo više nego profesori koji su im predavali tehničko ili matematiku.
Direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić najavio je da će ispitati okolnosti pod kojima je program Televizije Forum iz Prijepolja na kanalu 596 Supernove navodno bio zamenjen sadržajem druge televizije, kao i utvrditi ko je odgovoran za eventualnu promenu.
Da li bi Vam delovalo čudno kada bi Vam neko rekao da su na potezu od Slavije do Kalemegdana jednom radile čak – 52 telefonske govornice?
U današnje vreme kada u paketima kablovskih operatera stoje ponude za gledanje stotina TV kanala, a sam pojam kablovske televizije je “opšte mesto”, malo ko se seća da je u nekim ranijim i drugačijim, a uopšte ne tako dalekim, vremenima Beograd bio jedan od prvih gradova u Evropi koji je još 1987. godine imao – svoju kablovsku televiziju.
Na nekoliko gradskih ćoškova još uvek mogu da se vide neobične metalne konstrukcije, koje oblikom podsećaju na nekakve primitivne robote, limene “čovečuljke”. Nema ih još mnogo iako su do pre nekoliko decenija bile raspoređene na brojnim lokacijama u centralnim gradskim opštinama. Danas izazivaju pažnju ponekog prolaznika, svojom “tajanstvenošću“, odnosno, odsustvom bilo kakvog objašnjenja o čemu se radi i šta te neobične “skulpture” zaista predstavljaju.
