Bez para mogu, bez ugleda ne!

Globalni biznis od danas više nije isti. Legendarni investitor Vorен Bafet povukao se sa mesta predsednika kompanije Berkšir Hetvej i funkciju prepustio svom sinu, 71-godišnjem Hauardu.

Bafet senior ima 96. godina, rođen je 30. avgusta 1930. u Omahi, Nebraska. Tokom više od šest decenija skromnu firmu Berkshire Hathaway pretvorio je od posrnule tekstilne kompanije u konglomerat vredan više od hiljadu milijardi dolara.

Biografija, bez ukrasa

Bafetov otac Hauard bio je berzanski posrednik, a kasnije republikanski kongresmen. Voren je veoma rano počeo da zarađuje: biografije kažu da je raznosio novine, radio u prodavnici svog ujaka i ulagao novac. Univerzitet Nebraska navodi da je do završetka srednje škole uštedeo dovoljno da kupi farmu od 40 jutara. Prve akcije kupio je sa 11 godina.

Diplomirao je poslovnu administraciju na Univerzitetu Nebraska, a zatim završio master studije ekonomije na Kolumbija biznis skul 1951. Tamo mu je profesor bio Bendžamin Grejem, autor knjiga „Security Analysis“ i „The Intelligent Investor“ i jedan od utemeljivača value investing pristupa. Bafet je kasnije govorio da je, posle njegovog oca, Grejem bio čovek koji je najviše uticao na njega.

Posle studija radio je kod Grejema. Kada se Grejem povukao, Bafet se vratio u Omahu i 1956. osnovao Buffett Partnership. Počeo je novcem članova porodice i poznanika. U jednom obilasku svoje kancelarije pokazao je originalni bilans iz 1956. koji je sam otkucao na pisaćoj mašini.

Tokom šezdesetih počeo je da kupuje akcije Berkshire Hathawayja, tada tekstilne firme iz Nove Engleske. Godine 1965. preuzeo je kontrolu nad kompanijom. Tekstilni posao se pokazao lošim, ali je Bafet pravno lice Berkshirea iskoristio kao osnovu za kupovinu drugih kompanija i ulaganja. Tekstilna proizvodnja definitivno je ugašena 1985.

Ključni zaokret u njegovoj investicionoj filozofiji dogodio se pod uticajem Čarlija Mangera. Od Grejemovog pristupa, kupovine veoma jeftinih kompanija, Bafet je postepeno prešao ka kupovini kvalitetnih kompanija sa snažnim brendom, dobrim menadžmentom i dugoročnom konkurentskom prednošću, pod uslovom da cena nije previsoka. Kolumbija taj razvoj opisuje kao prelazak ka kvalitetnijoj verziji value investing pristupa.

Berkshire je tokom njegovog vođstva kupio ili izgradio velike pozicije u kompanijama kao što su GEICO, Coca-Cola, American Express i Apple, dok u celosti poseduje desetine kompanija, među njima BNSF Railway, Dairy Queen i Duracell. Od 1965. Berkshire je postao jedno od najpoznatijih sredstava dugoročnog uvećavanja kapitala u istoriji tržišta.

Bafet je tokom života postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Forbes je sredinom septembra 2026. procenjivao njegovo bogatstvo na oko 146 milijardi dolara. Istovremeno, obećao je da će više od 99 odsto bogatstva dati u dobrotvorne svrhe. Od 2006. već je poklonio desetine milijardi dolara, a 2010. sa Bilom Gejtsom i Melindom Frenč Gejts pokrenuo je Giving Pledge.

Priče iz života

Jedna od najpoznatijih priča o njegovoj štedljivosti potpuno je tačna: 1958. kupio je kuću u Omahi za 31.500 dolara i u njoj je nastavio da živi i nakon što je postao milijarder. Forbes je taj podatak dokumentovao više puta.

Njegova relativno mala plata takođe nije mit. Kao direktor Berkshirea primao je osnovnu godišnju platu od 100.000 dolara, i taj iznos nije menjan više od 40 godina. Berkshireov zvanični proxy statement za 2024. navodi upravo 100.000 dolara plate, bez bonusa.

Priča da je Berkshire kupio gotovo iz inata takođe ima ozbiljnu dokumentaciju. Bafet je nameravao da proda svoje akcije tadašnjem rukovodstvu za 11,50 dolara po akciji. Kada je pisana ponuda stigla na 11,375 dolara, razbesneo se zbog razlike i počeo da kupuje još akcija, sve dok nije preuzeo kontrolu nad kompanijom. Kasnije je upravo kupovinu Berkshirea nazivao jednom od svojih najvećih grešaka, jer je novac vezao za loš tekstilni biznis.

Čuvena jednostavna ishrana takođe nije novinarska izmišljotina. Godinama je javno govorio o hamburgerima, Coca-Coli i slatkišima, a na sastancima akcionara često je pravio šale na račun svojih prehrambenih navika. Njegova sklonost ka Coca-Coli ima dodatnu ironiju jer je Berkshire decenijama jedan od njenih velikih akcionara.

Jedna ozbiljnija epizoda govori dosta o njegovom poimanju reputacije. Kada je investiciona banka Salomon Brothers 1991. bila upletena u skandal sa aukcijama američkih državnih obveznica, Bafet je privremeno preuzeo vođenje kompanije. Pred Kongresom je tada izgovorio jednu od svojih najpoznatijih rečenica o tome da je gubitak novca podnošljiv, ali gubitak reputacije nije.

Za priču o Bafetu možda je najzanimljiviji paradoks da njegov rezultat nije nastao iz stalnog trgovanja. Njegov model je bio gotovo suprotan: mnogo čitanja, vrlo malo odluka, izrazita koncentracija kada proceni da je prilika dobra, i spremnost da kvalitetnu investiciju drži decenijama. Upravo je dug period ukamaćivanja kapitala, uz to što je počeo izuzetno mlad i nastavio da investira do duboke starosti, jedan od ključnih razloga zbog kojih je njegovo bogatstvo dostiglo današnje razmere.

(Ovaj tekst generisan je uz pomoć veštačke inteligencije)