EU države izdvajaju više od 10 milijardi evra za ublažavanje energetskog šoka

Države Evropske unije su se obavezale da će izdvojiti više od 10 milijardi evra kako bi zaštitile potrošače i preduzeća od energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku, navodi se u danas objavljenoj analizi istraživačkog centra Brojgel.

Eksperti Brojgela ipak ocenjuju da ovi potezi nisu dovoljno efikasni, jer se oko četiri petine mera zasniva na širokim i loše ciljanim intervencijama, poput opštih poreskih olakšica.
Takvi pristupi, prema analizi, ne prate preporuke Evropske komisije, koja insistira na privremenim i precizno usmerenim merama pomoći, prenosi Blumberg.

Najveći deo fiskalne podrške dolazi iz pojedinih velikih ekonomija, pri čemu Španija čini gotovo polovinu ukupne potrošnje, dok je Nemačka na drugom mestu.
U nekim zemljama, poput Italije, već se upozorava da nema dovoljno fiskalnog prostora za dugoročno ublažavanje šokova.
Energetska kriza dolazi u trenutku kada Evropska unija još oseća posledice prethodnog udara izazvanog ratom u Ukrajini, koji je tada doveo do rekordnih cena gasa i ukupne potrošnje od preko pola biliona evra za podršku domaćinstvima i firmama.

Analitičari upozoravaju da države u novoj krizi ponavljaju iste greške iz 2022. godine, jer evropske vlade ponovo primenjuju brze i široke mere koje mogu da dodatno podstaknu potražnju i time pogoršaju pritisak na cene.
Evropska komisija procenjuje da je od početka rata na Bliskom istoku i energetskog šoka EU potrošila dodatnih 20 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva.

Brojgel je nezavisni istraživački institut sa sedištem u Briselu koji se bavi analizom evropske ekonomske politike.

Osnovan je 2005. godine i fokus mu je na temama kao što su makroekonomija, energetska politika, fiskalna pravila EU, konkurentnost, klimatska tranzicija i globalna trgovina.