Poslovi u budućnosti: Nema brige za šankere, kuvare, mehaničare...

Razvoj veštačke inteligencije verovatno neće izgledati kao jednokratan snažan talas otkaza, ali hoće postepeno sužavati ulaz u neke profesije i usporavati zapošljavanje. Smanjivaće se potreba za određenim kancelarijskim i analitičkim poslovima i spuštati stopa zaposlenosti u zanimanjima u kojima AI preuzima veći deo zadataka.

Ovo je verovatno najvažniji zaključak istraživanja uticaja veštačke inteligencije na tržište radne snage koju je upravo objavio Antropic, jedan od lidera u razvoju AI, a trenutno globalno poznat (i popularan) zbog činjenice da je odbio punu saradnju sa vojskom Sjedinjenih Država. I zbog toga dospeo na njenu crnu listu.

Istraživanje je specifično, jer pokušava da odgovori na pitanje kako AI zaista utiče na tržište rada, ne u teoriji, već u stvarnoj upotrebi. Istraživači se nisu pitali samo: “Može li AI ovo da uradi?” već i “Da li se AI zaista koristi u poslu i da li preuzima zadatak ili samo pomaže čoveku?” To je metodološki ozbiljniji pristup od čistog nagađanja na osnovu tehničkih mogućnosti modela.

Analiza pokazuje da trenutno postoji veliki jaz između onoga šta AI teorijski može i koliko se stvarno koristi u poslu. Iz toga možemo zaključiti da uticaj veštačke inteligencije na tržište rada nije ni blizu onog koji bi ona mogla da dostigne u narednim godinama.

Autori analiziraju podatke o nezaposlenosti od 2016. do 2025. i ne nalaze sistematski rast nezaposlenosti među radnicima u najizloženijim zanimanjima nakon pojave ChatGPT-ja krajem 2022. Efekat postoji tek kao blag i statistički nesiguran signal, praktično nerazlučiv od nule. To je jedna od ključnih poruka teksta: AI za sada nije proizveo širok, jasan udar na zaposlenost u najizloženijim profesijama.

Iako nema jasnog rasta nezaposlenosti, autori nalaze nagoveštaj da mladi od 22 do 25 godina teže ulaze u zanimanja koja su više izložena AI-ju. Kod tih poslova stopa novog zapošljavanja pada za oko 14% u odnosu na 2022, uz napomenu da je rezultat tek granično statistički značajan. Za starije od 25 godina taj efekat se ne vidi. To je možda najvažniji “rani signal”: AI možda još ne izbacuje ljude iz posla, ali može početi da usporava ulazak novih ljudi u neke administrativne i slične profesije.

Istraživanje Antropica razbija pojednostavljenu sliku da će AI prvo pogoditi samo niže kvalifikovane poslove. U ovom radu je slika drugačija: među prvima su na udaru poslovi koji se oslanjaju na obradu informacija, jezik, analizu, administraciju i digitalni rad. Veća je izloženost obrazovanijih radnika i onih sa višim zaradama.

Na kraju, koja zanimanja se smatraju najizloženijima širenju veštačke inteligencije?

To su, prilično očekivano, programeri, korisnička podrška (koju menjaju AI agenti), stručnjaci za medicinsku dokumentaciju, analitičari tržišta, finansija i investicija, testeri softvera, stručnjaci za informacionu bezbednost...

Na drugom polu su zanimanja imaju nultu ili gotovo nultu izloženost, među njima prednjače ona koja podrazumevaju fizički rad, neposredno prisustvo, manuelne radnje ili složene situacije u stvarnom prostoru. Tu spadaju, recimo, kuvari, mehaničari, spasioci, šankeri i slične profesije.

To znači da će buduće tržište rada sve manje nagrađivati rutinsko baratanje informacijama, a sve više ono što je teže automatizovati. Među kvalitetima za budućnost mogu se naći dobro rasuđivanje, rad sa ljudima, rad u prostoru i fizičkom svetu, kombinovanje različitih vrsta znanja. Očito će uvek biti potrebne i liderske osobine: odgovornost i donošenje odluka u neizvesnim situacijama.

Bez potrebe da dižemo paniku, ali i da umanjujemo značaj razvoja veštačke inteligencije, iz analize Antropica zaključujemo da ovo što danas vidimo svakako nije ni blizu njenog konačnog dometa. AI još nije preoblikovao tržište rada, ali se vide i merljivi su obrisi pravca u kojem će se ono kretati.