Simović: Mladi ljudi danas traže smisao, razvoj i osećaj da ih neko ozbiljno uključuje u proces

Dualno obrazovanje u Srbiji iz godine u godinu potvrđuje svoju vrednost kroz kontinuirano interesovanje privrede, učenika i roditelja. Ovaj model obrazovanja danas povezuje više hiljada učenika, stotine škola i veliki broj kompanija širom Srbije, sa ciljem da mladi steknu praktična znanja i veštine koje su zaista potrebne tržištu rada. Kroz učenje kroz rad, učenici imaju priliku da još tokom školovanja razvijaju profesionalne kompetencije, upoznaju savremene procese rada i lakše pronađu svoje mesto u svetu rada.

U tom procesu veoma značajnu ulogu imaju i kompanije koje prepoznaju važnost ulaganja u mlade i aktivno učestvuju u njihovom obrazovanju, među kojima je i kompanija Militzer & Muench Srbija, na čjem čelu je Filip Simović koji je i predsednik UO Nemačko-srpske privredne komore. On je u razgovoru objasnio svoje viđenje ove tematike.

-Kada govorimo o dualnom obrazovanju, šta ljudi najčešće pogrešno razumeju?

Najčešća greška je što se dualno obrazovanje i dalje posmatra kroz logiku prošlosti. Kao da govorimo o modelu koji postoji da bi kompanije dobile jeftinu radnu snagu ili da bi mladi ljudi prerano bili usmereni samo ka jednom poslu. A realnost modernog tržišta rada danas izgleda potpuno drugačije.

Industrije se menjaju brže nego ikada. Tehnologije se menjaju. Poslovi se menjaju. Kompetencije se menjaju. I upravo zato obrazovanje više ne može da funkcioniše odvojeno od realnog poslovnog okruženja.

Znanje bez razumevanja sistema, procesa, odgovornosti i načina na koji funkcioniše moderna ekonomija vrlo brzo postaje nedovoljno.

Dualno obrazovanje je zato mnogo više od modela stručne prakse. To je način da mladi ljudi mnogo ranije razviju razumevanje kako funkcionišu savremeni poslovni sistemi i industrije koje danas nose ekonomiju.

I mislim da će upravo ta sposobnost razumevanja realnih sistema biti jedna od najvažnijih prednosti u godinama koje dolaze.

-Šta razlikuje kvalitetan dualni model od obične praktične nastave?

Kvalitetan dualni model ne svodi učenika na posmatrača. On ga uvodi u način razmišljanja jedne industrije.

Razlika nije samo u tome da li učenik dolazi u kompaniju, već šta tamo vidi, sa kim radi i koliko razume procese koji stoje iza svakodnevnog poslovanja. U ozbiljnim sistemima učenici ne upoznaju samo jedan operativni zadatak. Oni uče kako funkcionišu timovi, komunikacija, odgovornost, rokovi, tehnologija i donošenje odluka. To je velika razlika.

Jer danas više nije dovoljno znati kako se nešto radi. Važno je razumeti zašto se radi baš na taj način i kako je taj deo povezan sa čitavim sistemom. U modernoj ekonomiji upravo ljudi koji razumeju sisteme najbrže postaju nosioci razvoja.

-Zašto je model u Nemačkoj opstao decenijama i ostao stub privrede?

Zato što je Nemačka veoma rano shvatila da se konkurentnost jedne ekonomije ne gradi samo kroz kapital i infrastrukturu. Gradi se kroz ljude. Nemački model dualnog obrazovanja opstao je zato što je industrija prepoznala da razvoj kadrova nije trošak obrazovnog sistema, već pitanje dugoročne stabilnosti ekonomije.

Najuspešnije ekonomije ne čekaju da im tržište rada „isporuči“ gotove ljude. One aktivno učestvuju u njihovom razvoju. Najstabilnije ekonomije nisu nastale slučajno. One su decenijama sistemski ulagale u ljude.

I mislim da je upravo u tome snaga nemačkog modela - u kontinuitetu, ozbiljnosti i razumevanju da kvalitet ljudi dugoročno određuje kvalitet privrede.

Države koje danas ne investiraju u kompetencije, sutra će uvoziti konkurentnost.

- Da li dualno obrazovanje prvenstveno služi privredi ili mladima?

Mislim da je pogrešno posmatrati te dve stvari odvojeno. Ne postoji jaka privreda bez ljudi koji imaju perspektivu razvoja. I ne postoji kvalitetna perspektiva za mlade bez ekonomije koja može da ih razvija. Dualno obrazovanje je uspešno upravo onda kada poveže ta dva interesa na zdrav način.

Kada mladi dobiju znanje, iskustvo i sigurnost, a kompanije ljude koji razumeju realne procese i mogu brzo da rastu profesionalno.

To nije kratkoročni model. To je ulaganje u generacije koje dolaze i u dugoročnu stabilnost tržišta rada.

- Koji mehanizmi u dualnom modelu štite učenike tokom školovanja?

Dobar dualni model podrazumeva jasna pravila, standarde i odgovornost svih uključenih strana. Učenik nije radna snaga. On je osoba u procesu razvoja. I upravo zato postoje definisani planovi učenja, mentori, koordinacija između škole i kompanije i jasno postavljeni obrazovni ciljevi.

Kvalitet sistema ne zavisi samo od zakonskog okvira, već i od kulture kompanija koje u njemu učestvuju.

A najbolje kompanije veoma dobro razumeju da razvoj mladih ljudi traži vreme, pažnju i ozbiljan pristup. Jer kvalitet ljudi ne nastaje slučajno. On se sistemski razvija.

-Kako se obezbeđuje da učenik zaista uči, a ne samo obavlja posao?

To se vidi veoma brzo. Ako učenik samo ponavlja jednu operaciju bez razumevanja procesa - onda govorimo o loše postavljenom modelu. Kvalitetno dualno obrazovanje učeniku daje širu sliku.

U kompaniji M&M Militzer & Münch, na primer, učenici prolaze kroz ceo logistički tok - od prijema zahteva i dokumentacije, preko magacinskih procesa i špedicije, do organizacije transporta i komunikacije između sektora.

Poenta nije da nauče samo jedan zadatak. Poenta je da razumeju kako funkcioniše sistem. Jer upravo to kasnije pravi razliku između osobe koja izvršava posao i osobe koja razume posao, procese i odgovornost unutar jednog međunarodnog operativnog sistema.

- Koliko je važna uloga mentora u kompanijama?

Mentor je verovatno najvažniji deo celog modela. Znanje se ne prenosi samo kroz procedure i tehnologiju. Najveći deo profesionalnog razvoja i dalje dolazi kroz ljude. Dobar mentor prenosi mnogo više od tehničkih informacija. Prenosi način razmišljanja, odnos prema odgovornosti, komunikaciji, kvalitetu i radu sa ljudima. I mislim da mladi veoma brzo prepoznaju kada ih neko zaista razvija, a kada ih samo formalno vodi kroz proces.

Upravo zbog toga kvalitet mentora veoma često postaje kvalitet budućih profesionalaca.

-Šta je najvažnije za kvalitet iskustva učenika u kompaniji?

Da oseti da je deo realnog sistema. Mladi ljudi danas traže smisao, razvoj i osećaj da ih neko ozbiljno uključuje u proces. Kada imaju prostor da postavljaju pitanja, da razumeju širu sliku i da vide kako njihov deo utiče na celinu, njihov odnos prema poslu se potpuno menja. Tada praksa postaje iskustvo koje oblikuje karijeru.

A upravo taj osećaj pripadnosti realnom poslovnom okruženju često pravi ključnu razliku u profesionalnom razvoju mladih ljudi.

-Kako se u Nemačkoj meri uspešnost dualnog obrazovanja?

Vrlo konkretno. Prati se zapošljivost, razvoj kompetencija, brzina integracije na tržište rada, dugoročni profesionalni razvoj i zadovoljstvo kompanija. Ali možda najbolji pokazatelj uspeha jeste činjenica da kompanije decenijama ostaju u sistemu i nastavljaju da ulažu u njega.

U biznisu ljudi vrlo retko dugoročno investiraju u nešto što nema rezultat. A nemački model upravo decenijama pokazuje da ulaganje u ljude donosi ekonomsku stabilnost.

-Koji pokazatelji najbolje govore da sistem daje rezultate?

Koliko brzo mladi ljudi postaju samostalni. Koliko ostaju u struci. Koliko brzo napreduju. I koliko su kompanije spremne da nastave ulaganje u nove generacije.

Dobro postavljen sistem ne proizvodi samo zaposlene ljude. On proizvodi ljude koji mogu da rastu zajedno sa industrijom i promenama koje industrija donosi

- Koliko je važno pratiti šta se dešava sa učenicima nakon završetka školovanja?

Veoma važno. Pravi kvalitet obrazovnog sistema ne meri se poslednjim danom škole, već onim što dolazi posle. Dualno obrazovanje ima smisla samo ako mladom čoveku dugoročno otvara prostor za razvoj, napredovanje i sigurniju profesionalnu budućnost. Jer cilj nije samo prvo zaposlenje.

Cilj je dugoročna sposobnost razvoja kroz promene koje tržište rada donosi.

- Gde danas vidite najveći napredak u Srbiji kada je reč o dualnom obrazovanju?

Najveći napredak vidim u promeni percepcije. Pre nekoliko godina dualno obrazovanje se često doživljavalo kao eksperiment. Danas sve više kompanija razume da razvoj kadrova postaje pitanje konkurentnosti. I to je velika promena.

Ozbiljne ekonomije se danas ne takmiče samo kapitalom. Takmiče se brzinom razvoja kompetencija. Brzina kojom razvijate ljude postaje jednako važna kao brzina kojom razvijate infrastrukturu.

Kompanije lideri danas više ne pitaju da li treba da učestvuju u razvoju mladih ljudi. Pitanje je koliko brzo mogu da razviju kvalitetan sistem. I mislim da je to veoma važan signal sazrevanja poslovnog okruženja u Srbiji.

-Koje dobre prakse iz Srbije biste izdvojili?

Srbija danas već ima veoma ozbiljne primere koji stoje rame uz rame sa evropskim standardima. Pogledajte šta rade veliki industrijski sistemi poput kompanije ZF u Pančevu ili MTU u Novoj Pazovi. To su impresivni modeli. ZF je formirao savremeni trening centar gde učenici na najmodernijoj opremi uče procese iz oblasti mehatronike i automatizacije. MTU je napravio sopstveni školski centar za obuku tehničara vazduhoplovnih motora, direktno povezujući specifičnu avio-tehnologiju sa obrazovnim profilima. To su primeri gde industrija ne čeka kadrove, već ih vizionarski stvara.

Sa druge strane, ponosan sam na ono što mi radimo u logistici i supply chain sektoru, jer ovi procesi danas predstavljaju nervni sistem moderne ekonomije. U M&M Militzer i Munch smo u programu dualnog obrazovanja još od 2020. godine. Danas već treća generacija učenika prolazi kroz našu kompaniju. Kroz dugogodišnju saradnju sa Saobraćajno-tehničkom školom u Zemunu, razvili smo model koji učenike ne drži u ćošku, već ih ubacuje u srce operacija. Naš sistem je postavljen tako da učenik prođe kompletan logistički krug. Oni ne uče samo teoriju transporta. Oni u našim magacinima realno prate robne tokove, u logističkim sektorima uče kako se kreira carinska i transportna dokumentacija i kako funkcioniše koordinacija između drumskog, avio i brodskog transporta.

Nije poenta da nauče da kopiraju papir. Poenta je da kroz rad sa našim sertifikovanim mentorima razumeju kako greška u dokumentaciji na početku lanca utiče na kašnjenje kamiona na granici. To iskustvo mladim ljudima daje nešto što nema cenu. To je rano sticanje poslovne zrelosti i realan osećaj kako izgleda rad unutar globalnog lanca snabdevanja.

Kada u tim godinama shvatite kako funkcioniše međunarodni sistem, vi ste već u velikoj prednosti na tržištu rada.

-Gde Srbija još ima prostor za unapređenje?

Pre svega u brzini prilagođavanja. Industrija danas prolazi kroz ogromne promene - automatizaciju, AI, digitalizaciju, održivost i potpuno nove poslovne modele.

Industrija se danas menja brže nego što obrazovni sistemi stižu da reaguju. I upravo zato obrazovni sistemi moraju mnogo brže da prate promene koje dolaze iz realne ekonomije.

Jer tržište rada budućnosti neće tražiti samo znanje. Tražiće prilagodljivost, razumevanje tehnologije i sposobnost rada u kompleksnim sistemima. Najveći rizik za ekonomije budućnosti neće biti nedostatak tehnologije - već nedostatak ljudi koji umeju da rade sa njom.

- Šta Srbija može još da preuzme iz nemačkog iskustva?

Kontinuitet i dugoročnost. Nemačka nije gradila dualni model kroz kratkoročne projekte ili trendove. Gradila ga je decenijama, uz veoma jasno razumevanje da je razvoj kadrova strateško pitanje države i privrede.

I mislim da je upravo ta stabilnost jedna od najvećih vrednosti sistema. Jer napredni ekonomski sistemi ne grade se kroz kratke cikluse, već kroz dugoročna ulaganja u ljude i institucije.

- Šta dualno obrazovanje traži od kompanije osim prostora za praksu?

Traži izuzetnu posvećenost. Mentore. Vreme. Organizaciju. Strpljenje. I spremnost da investirate u ljude koji tek dolaze. To nije administrativna obaveza niti marketinška aktivnost.

To je odluka kompanije da aktivno učestvuje u oblikovanju budućeg tržišta rada. A upravo kompanije koje danas ulažu u razvoj ljudi najčešće postaju nosioci dugoročnog razvoja industrije.

- Koliko kompanija zapravo ulaže u razvoj učenika?

Mnogo više nego što javnost često vidi. Ambiciozan dualni model zahteva angažovanje zaposlenih, obuku mentora, prilagođavanje procesa, vreme i kontinuiran rad sa učenicima.

Ali kompanije koje razmišljaju dugoročno veoma dobro znaju da je razvoj ljudi jedna od retkih investicija čija vrednost vremenom raste. Jer tehnologija može relativno brzo da zastari. Kvalitetni ljudi mnogo teže.

- Zašto ozbiljne kompanije ulaze u ovaj model dugoročno?

Zato što razumeju kako izgleda budućnost tržišta rada. Kompetencije koje će biti potrebne za pet ili deset godina ne nastaju same od sebe. Najuspešnije kompanije danas ne kupuju samo tehnologiju. One razvijaju ljude koji mogu da rade sa tom tehnologijom. Najbolje kompanije danas ne grade samo biznise. One grade ljude koji mogu da nose sledeću fazu industrije.

I upravo zato dualno obrazovanje postaje sve važnije. Kompanije koje danas ne ulažu u razvoj ljudi, sutra će imati problem razvoja.

- Da li dualno obrazovanje zatvara ili otvara dalje mogućnosti školovanja?

Otvara ih. I mislim da je veoma važno da roditelji to razumeju. Savremene karijere više nisu linearne. Ljudi danas grade razvoj kroz kombinaciju iskustva, formalnog obrazovanja i stalnog usavršavanja.

Praktično iskustvo veoma često postaje dodatna prednost za dalje školovanje i profesionalni razvoj. Jer sposobnost učenja danas postaje važnija od rigidnih karijernih modela.

- Može li učenik iz dualnog sistema kasnije na fakultet i dalje napredovanje?

Naravno. I upravo će sposobnost kontinuiranog razvoja biti jedna od najvažnijih kompetencija budućnosti.

Najuspešniji profesionalci sutra neće biti oni koji su jednom stekli diplomu i tu stali. Biće to ljudi koji umeju da uče, prilagođavaju se i razvijaju tokom cele karijere. U ekonomiji koja se brzo menja, celoživotno učenje postaje deo profesionalne stabilnosti.

- Koliko ovaj model ubrzava ulazak mladih na tržište rada?

Značajno. Jedan od najvećih izazova mladih danas nije samo pronalazak posla, već prelazak iz teorijskog okruženja u realan sistem rada.

Dualno obrazovanje taj prelaz čini mnogo prirodnijim i bržim. Mladi mnogo ranije stiču sigurnost, razumevanje poslovnog okruženja i osećaj odgovornosti. A upravo ta rana izloženost realnim sistemima često kasnije ubrzava njihov profesionalni razvoj.

- Kako dualno obrazovanje utiče na konkurentnost jedne zemlje?

Direktno. Danas konkurentnost više ne zavisi samo od poreskih uslova, lokacije ili cene rada. Zavisi od kvaliteta ljudi.

Od toga koliko brzo jedna ekonomija može da razvija kompetencije koje moderna industrija traži. Obrazovanje danas više nije samo društvena tema. Ono postaje pitanje ekonomske bezbednosti i konkurentnosti država. U modernoj ekonomiji kvalitet kadrova postaje strateška infrastruktura jedne države. I upravo zato zemlje koje ozbiljno investiraju u razvoj kompetencija danas grade mnogo stabilnije ekonomske pozicije za budućnost.

- Da li investitori danas gledaju kvalitet kadrova jednako kao poreske uslove?

U velikom broju industrija - čak i više. Investitori danas mnogo pažljivije gledaju kvalitet ljudi nego cenu rada. Jer kapital danas relativno brzo može da promeni geografiju. Ali kvalitetni ljudi i znanje mnogo teže.

Era u kojoj je niska cena rada bila dovoljna konkurentska prednost polako se završava, zato investitori veoma pažljivo gledaju da li na određenom tržištu postoji potencijal za dugoročni razvoj kompetencija. To danas veoma direktno utiče na investicione odluke.

-Koliko kvalitet kadrova utiče na odluku kompanije da investira?

Presudno. Posebno u tehnološki zahtevnim industrijama. Možete imati dobru infrastrukturu i dobre podsticaje, ali bez kvalifikovanih kredibilnih ljudi nema dugoročno održivog razvoja. Zato zemlje koje investiraju u obrazovanje zapravo investiraju u svoju buduću ekonomsku poziciju.

Jer moderna industrija danas mnogo više zavisi od kvaliteta kompetencija nego od same fizičke infrastrukture.

- Kako će izgledati dualno obrazovanje za 10 godina?

Biće mnogo dinamičnije, tehnološki intenzivnije i daleko više povezano sa realnim promenama u industriji.

Granice između sektora će se sve više brisati.

Logistika će biti povezana sa AI sistemima. Industrija sa data analytics. Energetika sa automatizacijom. Proizvodnja sa digitalnim platformama. I upravo zato će praktične kompetencije i razumevanje sistema postajati sve važniji.

Najvrednija kompetencija budućnosti biće sposobnost prilagođavanja. Karijere budućnosti neće graditi oni koji znaju najviše - već oni koji najbrže uče.

- Koje profesije će najviše zavisiti od ovakvog modela?

Sve profesije koje povezuju tehnologiju i operativne sisteme.Logistika, supply chain management, automatizacija, mehatronika, energetika, industrijska proizvodnja, AI podrška procesima, održavanje kompleksnih sistema. To su oblasti koje će oblikovati narednu deceniju industrijskog razvoja.

I upravo u tim sektorima sposobnost brzog razvoja kompetencija postaće jedna od ključnih konkurentskih prednosti.

- Šta biste poručili roditeljima koji još imaju rezervu prema dualnom obrazovanju?

Razumem rezervu jer se tržište rada promenilo mnogo brže nego što se promenila percepcija obrazovanja.Ali mislim da danas najveću prednost imaju mladi ljudi koji rano steknu samopouzdanje, praktično iskustvo i razumevanje kako funkcionišu realni sistemi.

Samopouzdanje mladih ljudi danas se ne gradi samo kroz teoriju - već kroz iskustvo da mogu da funkcionišu u realnom svetu. Dualno obrazovanje, kada se radi kako treba, ne sužava perspektivu. Naprotiv.

Ono mladom čoveku mnogo ranije daje osećaj pravca, kompetencije i sigurnost da može da se razvija dalje - kroz posao, fakultet, specijalizacije ili potpuno nove oblasti koje će tek nastati.

Najveća nesigurnost za mlade danas nije promena profesije. Nesigurnost je ostati bez sposobnosti prilagođavanja. I mislim da će upravo ta sposobnost prilagođavanja biti jedna od najvažnijih valuta budućnosti.