UN: Globalna potrošnja piletine šest puta veća nego 1961. godine

Prosečna globalna potrošnja piletine po stanovniku porasla je gotovo šest puta od 1961. godine, dok se ukupna ponuda mesa u svetu skoro udvostručila po glavi stanovnika, navedeno je u novom izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Prema podacima FAO-a, godišnja ponuda živinskog mesa povećana je sa manje od tri kilograma po osobi 1961. godine na 17 kilograma u 2022. godini, preneo je Gardijan.

U istom periodu ponuda svinjskog mesa porasla je sa oko sedam na 15 kilograma po stanovniku, dok je količina govedine ostala relativno stabilna, na oko devet kilograma.

U Izveštaju je navedeno da je prosečna globalna ponuda mesa porasla sa 25 kilograma po osobi 1961. godine na 47 kilograma u 2022. godini, dok se ukupna svetska proizvodnja mesa učetvorostručila tokom poslednjih 60 godina.

FAO je upozorio da poljoprivreda predstavlja drugi najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte u globalnoj ekonomiji i da bi emisije iz tog sektora mogle da porastu za 7,6 odsto tokom naredne decenije.

Procene su pokazale da će stočarstvo biti odgovorno za oko 80 odsto tog povećanja.

Takođe je navedeno i da se oko 14 odsto proizvedenog mesa i mleka izgubi ili pokvari pre nego što bude iskorišćeno za ishranu.

FAO ističe da je pristup namirnicama životinjskog porekla i dalje veoma neujednačen.

Pojedini naučnici kritikovali su izveštaj zbog toga što, prema njihovom mišljenju, on nedovoljno naglašava klimatske i zdravstvene koristi smanjene potrošnje mesa u bogatim zemljama.

Predstavnica FAO-a Danijela Batalja je rekla da bi prioritet svake države trebalo da bude smanjenje negativnih posledica stočarske proizvodnje, poput emisija gasova staklene bašte i antimikrobne rezistencije, uz očuvanje uloge proizvoda životinjskog porekla kao važnog izvora hranljivih materija.

Prema procenama navedenim u izveštaju, stočarstvo je odgovorno za između 12 i 20 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i predstavlja jedan od glavnih uzroka gubitka biodiverziteta.