Potvrdu monstruoznosti stradanja u sistemu logora Jasenovac pruža činjenica da ni najmlađi nisu bili pošteđeni. Naprotiv, masovna smrt dece u Jasenovcu postala je jedan od najpotresnijih simbola tragedije Drugog svetskog rata.
Tokom leta i jeseni 1942. godine, veliki broj srpske dece iz kozaračkih sela, zajedno sa svojim porodicama, dovožen je u jasenovačke logore. Za mnoge od njih, to je bilo poslednje putovanje. Odvajana od roditelja, izložena gladi, bolestima i nehumanim uslovima, deca su umirala u masama, a mnoga su ubijana na najsvirepije načine. Posebno se po stepenu stradanja dece izdvajao logor Jasenovac V – Stara Gradiška, koji je postao mesto nezamislive patnje najmlađih zatočenika.
Među brojnim tragičnim sudbinama, posebno potresa priča o Ani Vili (29) iz Strmena, koja je život izgubila zajedno sa svoje četvoro dece. Sa sinom Bogdanom (1), ćerkama Danicom (2), Jekom (5) i Milom (6), Ana je dospela na skelu kojom su ustaše prevozile zatočenike preko Save. Kada su stigli do sredine reke, zločinci su joj naredili da svoju decu pobača u vodu. Pod pretnjom kundaka, Ana je uzimala jedno po jedno dete u naručje, ali ih je vraćala na skelu, odbijajući da se povinuje monstruoznoj zapovesti. Svesna da joj decu čeka sigurna smrt, trudna majka je sakupila poslednju snagu i skočila u reku, ne želeći da dozvoli da joj najmiliji budu ubijeni pred njenim očima. Za njom su ustaše u vodu pobacale i njenu decu. Njihova žrtva ostala je trajno urezana u sećanju kao svedočanstvo nečovečja, ali i herojske majčinske ljubavi.
U ovom paklu, jedno ime ipak sija kao svetla tačka humanosti – Diana Budisavljević. Poreklom Austrijanka, udata za uglednog zagrebačkog hirurga, pokrenula je veliku akciju spasavanja srpske dece. Uz pomoć saradnika i mreže humanih ljudi, uspela je da iz logora i sabirnih centara izvuče više hiljada najmlađih zatočenika, smeštajući ih u ustanove, sirotišta ili hraniteljske porodice. Njena akcija predstavlja jedan od najsvetlijih primera humanosti u doba kada je svet bio zagušen mrakom mržnje i zla.
Stradanje dece u Jasenovcu ostaje večita opomena da je genocid zahvatio sve – od najstarijih do najmlađih. Njihova smrt svedoči o potpunom odsustvu milosti i granica u ustaškoj politici uništenja, ali i o snazi ljubavi i humanosti koje su, u najmračnijim vremenima, pokazali pojedinci poput Diane Budisavljević.
