DANAS OBELEŽAVAMO SVETU PETKU: Jedan običaj posebno se vezuje za žene, a veruje se da ovo treba izbegavati

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju praznik Svete Petke, odnosno Prepodobne mati Paraskeve, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju. U narodnoj tradiciji smatra se zaštitnicom žena, dece, bolesnih i siromašnih, a za njen praznik vezuju se brojni običaji koji se prenose generacijama.

Šta se prema narodnom verovanju ne radi na Svetu Petku?

Prema narodnom predanju, žene na ovaj dan ne bi trebalo da peru veš, šiju, mese niti da obavljaju teške kućne poslove. Praznik se tradicionalno provodi u molitvi, krugu porodice i činjenju dobrih dela.

Vernici odlaze u crkve, pale sveće za zdravlje svojih najbližih i mole se za mir i zaštitu. Posebno se poštuje voda sa izvora posvećenih Svetoj Petki, za koju se u narodu veruje da ima isceliteljska svojstva.

Poseban običaj za devojke

Za Svetu Petku vezuju se i običaji namenjeni mladim devojkama. Prema jednom narodnom verovanju, devojke beru cveće i njime ukrašavaju dom, u nadi da će u porodici tokom godine vladati mir i sloga.

Postoji i predanje da devojke treba da pojedu komad slavskog kolača i sačuvaju nekoliko mrvica kako bi u snu mogle da vide budućeg supruga. Ovi običaji deo su narodnog nasleđa i razlikuju se od kraja do kraja.

Ko je bila Sveta Petka?

Prepodobna mati Paraskeva poticala je iz pobožne porodice, a nakon smrti roditelja odlučila je da život posveti veri. Prema crkvenom predanju, živela je u molitvi, postu i podvižništvu, pomažući drugima.

Njeno poštovanje duboko je ukorenjeno u srpskoj tradiciji. Širom Srbije nalaze se crkve, manastiri i izvori posvećeni ovoj svetiteljki, a među najpoznatijim mestima je Kapela Svete Petke na Kalemegdanu, koju posećuje veliki broj vernika.

Na ovaj praznik mnogi se mole Svetoj Petki za zdravlje, porodični mir i pomoć u teškim trenucima. Bez obzira na običaje koji ga prate, praznik podseća na značaj vere, milosrđa i brige o bližnjima.