Kiparski ugostitelji invazivnu vrstu ribe pretvaraju u delikates

Za razliku od pre nekoliko godina kada je kiparski ribar veteran Fotis Gaitanos lovio uobičajene orade, crvenog ciple ili brancina, sada lovi invazivne vrste koje su se probile iz Crvenog mora do toplih voda Sredozemnog mora i vešto raspetljava otrovne bodlje "ribe-lava" iz mreže.

"Riba-lav", s crvenim i narandžastim prugama i bodljama nalik antenama koje preteći odbijaju neprijatelje, desetkuju domaću ribu, uništavajući egzistenciju oko 150 profesionalnih ribara na Kipru.

Ta bodljikava riba je čak stigla i do Jonskog mora, gde su italijanske vlasti zamolile građane da fotografišu i prijavi kad je vide.

Istočno sredozemlje u poslednjoj deceniji ima još jednu invazivnu ribu iz Crvenog mora: "srebrnoobraznu žabu". Nazvana "mašina za jelo" s moćnim vilicama koje seku ribarske mreže, desetkujući ulov ribara, nema prirodnih neprijatelja kod Kipra, te je njena populacija eksplodirala.

Ta krastača proizvodi smrtonosni toksin, što je čini nejestivom.

Gaitanos, šezdesetogodišnji ribar, godinama je lovio u području nekoliko kilometara od priobalnog grada Larnake, nekada poznatog po bogatstvu ribolova. Sada je, kaže on, prošlo više od dve godine otkako je ulovio crvenog cipla, omiljenu ribu potrošača.

"Bavim se ovim zanimanjem 40 godina. Naši prihodi, posebno otkako su se pojavile ove dve strane vrste, svake godine su sve gori. Sada je to veliki problem koji utiče na budućnost ribolova“, rekao je on.

Generalna komisija za ribarstvo Evrope u Sredozemnom moru kaže da se, s obzirom na to da se more zagreva oko 20% brže od globalnog proseka, prisustvo invazivnih vrsta "progresivno povećava u zapadnom basenu".

Modeli pokazuju da bi toplija mora, kao rezultat klimatskih promena, mogla dovesti do toga da "ribe-lavovi" preplave celo Sredozemnom more do kraja ovog veka. Toplije vode i prošireni Suecki kanal "otvorili su vrata" indo-pacifičkim vrstama uopšte, po podacima Odeljenja Kipra za ribarstvo.

Komesar za ribarstvo Evropske unije, Kostas Kadis, i sam Kipranin, rekao je za Asošijejted pres da bi češći i intenzivniji ekstremni vremenski uslovi, često povezani sa klimatskim promenama, mogli učiniti Sredozemni okean gostoljubivijim za invazivne vrste.

A to uzima veliki danak evropskoj ribarskoj industriji jer se ulovi ribara smanjuju, dok njihovi troškovi rastu kao rezultat popravki ribolovne opreme koju su oštetili moćni uljezi.

"Autohtoni morski biodiverzitet određenog regiona, kao u slučaju Kipra, suočava se sa povećanom konkurencijom i pritiskom, s posldicama po lokalne ekosisteme i delatnosti koje zavise od njih", rekao je Kadis.

Gaitanos, koji je nasledio očev čamac 1986. godine, nije siguran da se žalbe ribara rešavaju na način koji može da spreči pad njegove profesije.

"Želimo da pokažemo Evropskoj uniji da postoji veliki problem sa količinom ulova, kao i sa vrstom ulovljene ribe, na koju utiču dolazak ovih invazivnih vrsta i klimatske promene", rekao je on.

Neki programi kompenzacije koje finansira EU pomažu ribarima. Najnoviji, sproveden prošle godine, plaća ribarima oko 4,73 evra po kilogramu za lov "riba-žaba" da bi se smanjio njihov broj. "Ribe-žabe" se zatim šalju u spalionice.

Projekat EU RELIONMED koji je počeo 2017. godine, regrutuje oko 100 ronilaca za ulov "riba-lavova" oko potonulih brodova, grebena i zaštićenih morskih područja. Kiparsko odeljenje za ribarstvo kaže da istraživanja pokazuju da to pomaže, ali to nije trajno rešenje.

Ono čemu se lokalni ribari nadaju da će prihvatiti ljubitelji ribe jeste nova kampanja za pripremanje "ribe-lava" kao delikatesa pošto joj se pažljivo uklone otrovne bodlje.

Kadis, komesar EU za ribarstvo, rekao je da je kampanja na društvenim mrežama, koja je počela 2021. godine, "#TasteTheOcean", okupila vrhunske evropske kuvare i influensere koji su promovisali invazivne vrste kao ukusnu alternativu češće konzumiranoj ribi. Kiparski kuvar Stavris Georgiu smislio je recept za "ribu-lava".

Za većinu Kiprana, lokalne taverne s bogatim menijima mezea koji sadrže mnogobrojne tanjiriće razne ribe su pravi izbor. Iako "riba-lav" kao meze sporo postaje popularna, mnoge taverne i riblji restorani počeli su da je uvode kao deo menija.

Bonus je što je "riba-lav" sada konkurentna po ceni u poređenju sa popularnijom ribom poput brancina. Na ribljoj pijaci u luci Larnake, "riba-lav" košta manje od polovine cene popularnije ribe poput brancina.

"Uključivanjem invazivnih vrsta poput ribe lav u ishranu, možemo izazov pretvoriti u priliku za sektor ribarstva i istovremeno smanjiti pretnju te invazivne vrste morskoj okolini", rekao je Kadis.

Stefanos Mentonis koji vodi popularnu riblju tavernu u Larnaki, uvrstio je "ribu-lava" u ponudu mezea.

Mentonis (54) kaže da većina njegovih gostiju nije upoznata s "ribom-lavom". Ali, njeno meso je "pahuljasto i nežno" i kaže da može da se meri sa stalnim favoritima u tavernama poput orade.