Nije produženi pubertet, ali jeste sporije odrastanje

„Produženi pubertet” zvuči efektno, ali promašuje stvar. Pubertet je biološka promena. Ono o čemu psiholozi danas govore jeste duži i složeniji ulazak u odraslost: period u kojem mlada osoba već odlučuje, radi, voli, studira, greši i pokušava da se osamostali, ali često nema stabilne uslove za sve odrasle uloge odjednom.

Američko psihološko udruženje, u tekstu „Kako podržati mlade na putu ka odraslosti”, ovu fazu stavlja u sledeći okvir: skupo stanovanje, zahtevnije tržište rada i opšta neizvesnost menjaju način na koji se odrasta. Kada neko sa 26 godina živi sa roditeljima, to ne mora da znači da odbija odgovornost. Može da znači da plata ne pokriva kiriju. Kada neko promeni tri posla pre tridesete, to ne mora biti znak nestalnosti. Može biti pokušaj da se nađe mesto u ekonomiji u kojoj prvi posao retko liči na sigurnu životnu stazu.

Mladi nisu nezreli

Psiholog Džefri Džensen Arnet, koji je uveo pojam „mlado odraslo doba”, opisao je tu fazu kao „novu razvojnu koncepciju” za period od kasnih tinejdžerskih godina kroz dvadesete, naročito od 18. do 25. godine. Njegova poenta nije da su mladi nezreli, već da se identitet, posao, odnosi i osećaj pravca danas često formiraju kasnije i kroz više pokušaja.

Drugi važan oslonac je poglavlje „Mlado odraslo doba kao ključna faza životnog toka”, dostupno u NCBI Bookshelf. NCBI je američki Nacionalni centar za biotehnološke informacije, deo Nacionalne medicinske biblioteke SAD; Bookshelf je javna digitalna biblioteka stručnih knjiga i poglavlja. Autori pišu da je put od dečje zavisnosti ka odrasloj nezavisnosti danas „duži i komplikovaniji” nego ranije. Kao razloge navode skuplje obrazovanje, troškove samostalnog života, stagnaciju plata i manje dobrih prilika za mlade.

Primer je mlada žena koja radi, ali ostaje kod roditelja da bi uštedela za depozit i ne potroši celu platu na stan. Ili mladić koji odlaže brak jer još nema stabilan ugovor, iako želi porodicu. Spolja to može izgledati kao kašnjenje. Iznutra je često računica: kako ući u odrasli život bez finansijskog pada, duga ili potpune iscrpljenosti.

Nisu svi isti

Novi ugao je nejednakost. Produženo odrastanje ne izgleda isto za sve. Za mlade sa porodičnom podrškom dvadesete mogu biti vreme istraživanja. Za one bez novca, sigurnog doma ili roditelja koji mogu da pomognu, to isto razdoblje može biti vreme pritiska, ranog rada i odustajanja od boljih izbora. Zato se generacija ne može meriti jednim lenjirom.

Za roditelje je ključna razlika između podrške i upravljanja. Isto poglavlje navodi da „trajna povezanost sa roditeljima” može pomoći razvoju identiteta u ovom periodu. To ne znači da roditelji treba da vode život odraslog deteta. Znači da sigurna baza pomaže dok se mlada osoba uči samostalnosti.

Struka nam sada sugeriše da odraslost više nije jedan prag koji se pređe na rođendan. To je niz prelaza. Posao, stan, partnerstvo, finansijska nezavisnost i unutrašnji osećaj odgovornosti danas često ne dolaze istog dana. Mladi odrasli ne žive produženu adolescenciju. Oni odrastaju u vremenu u kojem je odraslost postala skuplja, sporija i manje linearna. Fraza o punoletstvu kao ulasku u svet odraslih izgleda da mora u istoriju.