Dr Svetlana otkriva: Čiji geni majčini ili očevi, više utiču na dužinu našeg života

Prema rečima prof. dr Svetlane Stanišić, dugovečnost najčešće nasleđujemo od majke, jer upravo od nje dobijamo mitohondrije – organele koje proizvode energiju i značajno utiču na to koliko dugo i zdravo živimo.

Iako genetika određuje osnovu i brzinu starenja, dr Stanišić naglašava da na životni vek presudno utiču i stil života, ishrana, san i stres. Umerenost, povremeni post i mini “pozitivni stresovi” poput saune ili hladnog kupanja mogu pomoći organizmu da se regeneriše i produže vitalnost.

Od kog roditelja nasleđujemo dugovečnost?

Prema rečima prof. dr Svetlane Stanišić, dugovečnost najčešće nasleđujemo od majke, jer upravo od nje dobijamo mitohondrije – organele koje stvaraju energiju u ćelijama i utiču na to koliko dugo i zdravo živimo.

Iako genetika postavlja osnovu, dr Stanišić ističe da na životni vek presudno utiču stil života, ishrana, san i stres. Genetika može ubrzati starenje kod određenih poremećaja, ali svakodnevne navike imaju mnogo veći uticaj nego što mislimo.

Koliko ishrana utiče na dužinu života?

Nedavno istraživanje tvrdilo je da „svaki gram kobasice skraćuje život za 27 sekundi, a gazirana pića za deset minuta“. Dr Stanišić objašnjava da su takve tvrdnje više simbolične nego naučno precizne:

“Metodološki, ta istraživanja imaju nedostatke. Nije sve crno-belo – mnogo toga zavisi od genetike i načina života.”

Hrana svakako utiče na zdravlje, ali umerenost je ključ. Male porcije, balans i izbegavanje preterivanja donose više koristi nego stroge dijete ili panični izostanak pojedinih namirnica.

“Pozitivni” stresovi koji produžuju život

Dr Stanišić navodi da postoje stresovi koji telu zapravo koriste:

• Termalni stres – odlazak u saunu ili kupanje u hladnoj vodi stimuliše stvaranje proteina koji obnavljaju ćelije.
• Povremeni post – intermitentni post jača imunitet i aktivira mehanizme samopopravke organizma.

“Priroda nas je oblikovala da male izazove koristi za jačanje. Hronični stres je štetan, ali kratkotrajni može biti koristan,” kaže dr Stanišić.

Hrana koja doprinosi dugovečnosti

Određene namirnice i začini pomažu telu da ostane snažno i otporno:

• Kurkuma i šafran – bogati antioksidantima
• Voće i povrće – izvor prirodne zaštite ćelija
• Maslinovo ulje i orašasti plodovi – zdrave masti i vitamin E
• Masna riba – omega-3 kiseline za srce i mozak
• Crno vino – resveratrol u malim količinama ima zaštitno dejstvo

Ipak, i ovde važi pravilo: umerenost je ključ. Čak i korisne materije mogu postati štetne ako se unose previše.