Običaji, verovanja i šta donosi Trifundan

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Svetog Trifuna, mučenika koji je stradao za hrišćansku veru. U crkvenom kalendaru ovaj dan označen je crnim podebljanim slovom, a istovremeno predstavlja i pretprazništvo Sretenje Gospodnje, koje se slavi 15. februara.

Sveti Trifun smatra se zaštitnikom vinogradara, gostioničara, poljskih useva, ali i svih koji neguju iskrenu hrišćansku ljubav.

Ko je bio Sveti Trifun?

Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, od siromašnih roditelja. Kao dečak čuvao je guske, ali je još u detinjstvu pokazivao veliku blagodat Božju – imao je dar da isceljuje ljude i stoku, kao i da izgoni zle duhove.

Zbog svoje čvrste vere stradao je mučeničkom smrću, ostavivši dubok trag u hrišćanskoj tradiciji.

Sveti Trifun – zaštitnik vinogradara i useva

Praznik Svetog Trifuna posebno slave vinogradari. Na Trifundan se tradicionalno:

• orezuje makar jedan čokot vinove loze
• vinom zaliva loza
• izgovaraju molitve za rodnu godinu

Veruje se da se ovim činom vinogradu vraća snaga posle zimskog mirovanja i priziva bogata berba. U istočnoj Srbiji Svetog Trifuna nazivaju i Orezač ili Zarizoj, upravo zbog ovog običaja.

Mnoge srpske porodice Svetog Trifuna slave i kao krsnu slavu, moleći ga da zaštiti polja od grada, poplava i drugih nepogoda.

Poseban molitveni čin SPC

Verujući u zastupništvo svetog mučenika, Srpska pravoslavna crkva ustanovila je poseban molitveni čin koji se vrši nad njivama, baštama i vinogradima u slučaju štete od insekata i drugih štetočina.

Tokom obreda koristi se zejtin iz kandila Svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, kojom sveštenik škropi useve, čitajući posebnu molitvu – „zaklinanije svjatago mučenika Trifuna“.

Narodna verovanja na Trifundan

Prema narodnom predanju:

• Ako na Trifundan pada sneg ili kiša – godina će biti rodna i kišna.
• Ako je vreme vedro – godina će biti sušna i nerodna.

Postoji i verovanje da Sveti Trifun „pobada ugarak u zemlju“, čime simbolično najavljuje kraj zime i dolazak proleća.

Sveti Trifun i Dan zaljubljenih

februara na Zapadu se obeležava Dan zaljubljenih. Običaj potiče još iz antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici braka.

Ipak, dok se savremeni Dan zaljubljenih sve više vezuje za poklone i potrošačku kulturu, u pravoslavnoj tradiciji Trifundan ostaje praznik vere, prirode i vekovnih običaja.

S dolaskom Svetog Trifuna, prema narodnom verovanju, budi se priroda – ali i ono najuzvišenije osećanje među ljudima: ljubav.