Mučila se Engleska u šesnaestini finala Svetskog prvenstva protiv snažne ekipe Konga, gubila sve do poslednjih 15 minuta, a onda je na scenu, kao u Šekspirovim dramama, zakoračio kralj Hari Spasilac. Dva gola Kejna, nesumnjivo jednog od najboljih fudbalera današnjice, dovoljno za prolazak Albiona u osminu finala i (verovatno) još jedan težak meč protiv zapaljenog domaćina Meksika.
Nadali su se navijači Engleza da bi ovi mogli do ranog vođstva, kako bi otvorili utakmicu i okrenuli je u svom pravcu. Dogodilo se suprotno, već u 7. minutu šut Sipenge sa leve strane, koju je Tuhelov tim daleko lošije branio, doneo je vođstvo afričkoj reprezentaciji.
Bio je to znak za početak žestoke bitke prsa u prsa. Praštalo je od duela na sredini terena. Engleska je očekivano imala više loptu u nogama, ali ne i izrazite šanse. Ono što je stizalo do gola Konga (dva puta Belingem, jednom Rašford) maestralno je zaustavljao golman Mpazi.
Kako je utakmica odmicala činilo se da igrači Konga fizički ne izdržavaju žestoku borbu koju su sami nametnuli. U 60. minutu Tuhel je zamenio oba krilna napadača. Umesto Maduekea i Rašforda ušli su Saka i Gordon. Ovaj drugi je u 75. minutu poslao solidan centaršut sa leve strane, dovoljno da se fantastični Kejn odvoji od protivničkog štopera i glavom konačnog savlada sjajnog kongoanskog golmana. Tačku je stavio 11 minuta kasnije: iz akcije koja nije previše obećavala sklonio je loptu u stranu samo toliko da dođe do prostora za šut i poslao ga pravo pod prečku gola protivnika.
Nije ovo bilo izdanje Engleske koje najavljuje šampionsku silu. Istovremeno ne može se osporiti da je Tuhelov tim još jedom pokazao i fizičku i mentalnu snagu, protiv izuzetno fizički snažnog i organizovanog protivnika, a i protiv rezultata koji im veći deo meča nije išao u prilog. O tome će, prepostavlja se, engleska fudbalska javnost misliti od sutra, pošto prethodno proslavi tešku, mada zasluženu pobedu nad dobrom ekipom Konga.
U osmini finala Engleze čeka pakao stadiona Acteka: 3.000 metara nadmorske visine, egzaltirani Meksiko i navijači koji prvi put posle 40 godina gledaju svoju ekipu u završnici Svetskog prvenstva.
