Gvardiola, mašina za trofeje: Ne treniram fudbalere, treniram ljude

„Ne radim sa fudbalerima, radim sa ljudima“, reči su Đozepa Pepa Gvardiole, trenera koji je vodeći tri kluba osvojio 41 trofej, a poslednji ovog vikenda u finalu FA kupa (Mančester Siti Čelzi 1:0).

Čovek rođen u Kataloniji (18. januara 1971, Santpedor) logično da je kao igrač najveći deo karijere proveo u Barseloni. U kasnom igračkom dobu nastupao je i u Italiji, Kataru i Meksiku, ali to je bilo daleko od slavnih dana blau-grane.

Pep je bio centralni, ili defanzivni vezni igrač, jedan od onih koji ne nose igru snagom i brzinom, nego pregledom, ritmom i pasom. Barselona ga opisuje kao “gifted midfielder”, igrača izuzetne tehnike i čitanja igre, osovinu tima sa čuvenom četvorkom na leđima.

Upravo takvu ulogu imao je kod legendarnog Johana Krojfa, koji nije krio da mu je inteligentni veznjak produžena ruka ne terenu. Tu podršku, međutim, nije imao od kasnijih trenera, pa je dosta neočekivano fudbal nastavio da igra na nižem nivou.

Mozak na terenu

Kao igrač nije bio spektakl u najvidljivijem smislu. Nije bio napadačka zvezda, nije bio atleta koji rešava utakmice trkom i duelom. Bio je mozak sredine terena. Upravo iz te pozicije, iz osećaja za prostor, ritam i ravnotežu, kasnije će nastati njegova trenerska opsesija kontrolom igre.

Početak trenerske karijere obeležen je jednom anegdotom, koja je opet vezana za genijalnog Krojfa, tvorca škole savremene Barselone, a može se reći i svega što je kasnije došlo u modernom fudbalu. Gvardiola se vratio u svoju Barsu kao trener rezervnog tima. Priča kaže da je veliki Holanđanin došao da pogleda jedan njegov trening. Proveo je pola sata uz teren, na treningu, ne na utakmici, vratio se u kancelariju predsednika i Laporti poručio: „On je spreman.“ A u Krojfovu reč se u Barseloni ne sumnja.

Sam Pep, iako tek 36-godišnjak, navodno je prihvatajući posao predsedniku kluba rekao: „Uzećemo sve!“ I baš to se desilo. U sezoni 2008-09. Barsa je osvojila La ligu, Kup kralja i Ligu šampiona i postala prvi španski klub za tom vrstom triplete. U 2009. došao je do šest trofeja u jednoj kalendarskoj godini.

I to će ostati njegov hobi do danas: sakupljanje titula gde god da se pojavi. U Barseloni je Guardiola za četiri godine osvojio 14 od mogućih 19 trofeja i postavio standard po kome će se kasnije meriti gotovo svaki veliki evropski trener.

Bajern bez šlaga na torti

Sledeća stanica Kataloncu je bio još jedan evropski gigant: Bajern iz Minhena. Nemačka mašina dominirala je pod Gvardiolinom dirigentskom palicom. Osvojene su tri Bundeslige, dva kupa Nemačke, Superkup i FIFA Svetsko klupostvo prvenstvo. Međutim, na neki čudan način ovaj period ne može se nazvati sasvim uspešnim. Bavarci nisu došli do trofeja Lige šampiona. Pep je tri puta zaustavljen u polufinalu ovog takmičenja, a to što se ovo može nazvati vrstom neuspeha samo govori o veličini i do neba visokoj ambiciji i Bajerna i Gvardiole.

Ako postoji nešto što do tada nije postigao kao trener, Pep je sigurno dohvatio preuzimajući Mančester Siti. U plavom delu Mančestera do sada je dohvatio 16 velikih trofeja, a okruglo 20 ako se računaju takmičenja kao što su Superkup i Communiti Shield.

Ukupno do sada 55-godišnji Španac ima u svojoj vitrini 41 trofej. Najviše ih je osvojio u Mančesteru 20, u Barseloni 14 i u Bajernu 7. Među njima su tri Lige šampiona, 12 nacionalnih prvenstava, sve ono što se u klupskom fudbalu može osvojiti.

Trenerska škola

Posle svih osvojenih titula, a niz je zaista nestvaran, opet bi bilo potpuno pogrešno Đozepa Gvardiolu svesti samo na rezultate koje je postigao. Reč je o treneru koji će, to je već sasvim izvesno, ostaviti daleko značajnije nasleđe.

U prilog tome govori da već postoji Pepova škola, iz koje su izašli ne treneri – već aktuelne trenerske veličine. U njegovim timu razvijao se Mikael Arteta, već godinama jedan od najboljih menadžera Premijer lige. Može se reći da je njegov „đak“ i Vensan Kompani, sadašnji prvi čovek struke u Bajernu i verovatno sledeće veliko ime evropskog fudbala. I još mnogo njih.

Gvardiolina zaostavština je i široka fudbalska filozofija. Čovek koji vidi sve i vidi unapred, a koji za sebe kaže da ne trenira igrače, nego ljude.

„Sednem i gledam snimke. Hvatam beleške“, njegovo je lakonsko objašnjenje opsesivne pripreme koju sprovodi. Kaže da obožava engleski fudbal i zato je snimljen na stadionu kako gleda utakmicu Stokporta i Port Vejla, u trenutku kada se ceo fudbalski svet oduševljavao epskim duelom Bajerna i PSŽ-a u polufinalu Lige šampiona.

Fudbalski trener nikad nije miran, pa nije ni Gvardiola. U ovoj sezoni prelako je završio takmičenje u Ligi šampiona, a u Premijer ligi gaji nadu do poslednjeg kola, međutim sada je Arsenal taj koji se pita i samo od Artetinog tima zavisi hoće li titula najprestižnije lige na svetu na Emirejts ili na Etihad.

No, Pepove izjave zvuče ospokojavajuće. Na pitanje o deceniji provedenoj u Sitiju rekao je da je bilo j... zabavno i da 19 titula za 10 godina "nije loše". Posle osvojenog FA kupa na Vembliju rekao je da bi trebalo da dobije bar neku ložu – toliko je puta vodio Siti na najčuvenijem engleskom stadionu.