In memoriam: Duško Vujošević,trener Partizana, tvorac „časova ljubavi“

U Beogradu je danas preminuo legendarni trener Partizana Duško Vujošević.

Iako se reč legengda pomalo izlizala, dodeljivana spornim veličinama, kod Vujoševića – Duleta, Generala – takva dilema ne postoji. Čovek koji se svojim radom, ponašanjem, zanosom, svrstao rame uz rame najvećim imenima Partizana, a oni su istovremeno i najveća imena evropske košarke: Kićanoviću, Ivkoviću, Obradoviću, Profi Nikoliću...

Dule je bio košarkaš, ali nedovoljno dobar. Sudbina ga je kaznila da jako rano postane trener. I time Partizanu poslala pravi dar.

Sa svega 28 godina preuzeo je da vodi jednu od najtalentovanijih ekipa u istoriji evropske klupske košarke. Imati naterenu igrače poput Divca, Đorđevića, Obradovića, Savovića, Grbovića, Paspalja.... isto je kao držati kutiju punu dragulja, ili zlatne poluge. Srećom, ova vrednost našla se u pravim rukama.

U godinama u kojima je, bez ikakve dileme, lakše bilo postati prvak Evrope nego prvak države (SFR Jugoslavije) Dule je Partizanu doneo titulu prvaka, kup Jugoslavije (legendarno finale u Mariboru) i možda najvredniji trofej bez titule: prvi Final 4 u istoriji velikog kluba. Turnir koji će na svoj način postati merilo veličine i trajanja Partizana.

Naravno, važnije od svega, gradio je veličinu igrača. Što će do kraja karijere ostati njegov zaštitni znak.

Legenda o Vujoševiću ispričana je i cementirana u 2000-im godinama. Vratio se u Partizan, praćen bivšim igračima Divcem i Danilovićem, i uspostavio crno-belu dinastiju. Preuzeo je primat od podgoričke Budućnosti, uspostavio trajno učeše u Evroligi, napravio rekordni niz domaćih i regionalnih titula. Još jednom se vratio na mesto (ne)uspeha – novim odlaskom na Final 4, da bi i ovoga puta stao u polufinalu. No porazi u Parizu neki su od onih na kojima je zakucana slava i Vujoševića i Partizana.

Upravo u tom periodu nastao je fenomen poznat kao „časovi ljubavi“. Tako ga je krstio sam Vujošević, citirajući rusku pesnikinju Anu Ahmatovu. Bio je to opis neopisive vere i emocija sa kojima su navijači Partizana ispraćali poraze svog kluba, pevajući do kasno u noć, terajući u čuđenje posmatrače, protivnike, funkcionere Evrolige. Ako je nešto ostavio kao svoj kamen u tradiciji Partizana onda je to taj teško opisivi, pa i teško razumljivi odnos navijača i kluba, odnos koji traje i danas i koji Partizanovu slavu pronosi širom Evrope, pa i globalno.

Možda je u evropskoj košarci bilo boljih trenera (sam Dule je rekao da je Željko naravno bolji trener od njega), ali nije poznato da je neki trener pravio toliku razliku između ekipe koju preuzme na početku sezone i one koja sezonu završi (najčešće i osvoji titulu). Razvoj igrača, pojedinačni ali i timski rast, razlog su što je poneo i nagradu „Aleksandar Gomeljski“ za trenera godine u Evroligi. Tripković, Novica, Peković, Krstić, Veseli, Bertans, Bogdan... bili su uglavnom dečurlija kada ih je Dule uzeo pod svoje i uveo u ono što su kasnije opisivali kao težak dril. Ali takav odnos trenera, koji je sate i sate sa njima provodio u sali lično im dodajući lopte, stvorio je od njih velike igrače, NBA igrače, zvezde Evrolige, a i mnogo bolje ljude.

Sem što ih je učio košarci, Dule je igrače obavezno usmeravao da čitaju. Kažu da je Peković izbegavao dužnost, pa je sestra morala da mu prepričava knjige kako bi mogao da adekvatno odgovori treneru.

Dule je bio pasionirani ljubitelj i kolekcionar slika. Družio se sa umetnicima, a voleo je da citira svog starijeg prijatelja velikog Voju Stanića i njegovu misao da čovek treba da ima dva života: jedan da nauči da živi, a drugi da živi. (koristio je to da objasni veličinu Željka Obradovića, za koga je smatrao da upravo živi taj drugi život).

Dule Vujošević nije bio lak čovek. Osobenog i burnog temperamenta ne jednom je bio u okršaju sa okolinom, ponekad, mada retko, i sa navijačima Partizana. Oni su mu to odavno oprostili, kao i činjenicu da je jedne sezone sedeo na klupi najvećeg rivala.

Ispratiće ga, kako drugačije, nego u legendu. Vrlo verovatno da će nešto u Partizanu i oko Partizana poneti Duletovo ime, ali čak i da se to ne desi jasno je da se njegovim imenom zove ono što je najvažnije u grobarskom delu sveta: Duletovi časovi ljubavi.